Rekonstrukcija na Prokopu zbog propusta oko greda: Da li je stanica bezbedna?

Nad peronom desetog koloseka naprsla betonska greda, na peronu kraj trećeg koloseka ograđeni deo, prvi i drugi kolosek još nezavršeni, na mestima gde se spajaju delovi ploče provaljene rupe, na sve strane kaplje, curi i to dan nakon kiše, u pothodniku i trake i kofe i voda i odvaljeni delovi tavanice. Fale još stalaktiti i stalagmiti pa da triput otvarana železnička stanica bude proglašena za pećinu. Da ove slike nisu samo ružne, da paučina na sve strane nije samo znak nemara i slabog održavanja, govori to što je preduzeće koje ovom stanicom gazduje, Infrastruktura železnica Srbije dobilo lokacijske uslove za početak rekonstrukcije kojom bi se sanirale naprsiine peronskih greda koje je pronašao institut IMS angažovan da utvrdi stanje objekta. Infrastruktura tvrdi da su naprsilne na donjoj zoni sredine raspona i da je razlog to što je u njih ugrađeno manje armature nego što je to bilo predviđeno projektom. Ovi snimci i fotografije svedoče ipak nešto drukčije stanje.

"Fotografije pokazuju mnogo goru situaciju nego što je sam dopis. Jer ovde je očigledno - da ponovim - znači, obično se greda uleže na sredini, na mestu gde nema nikakav uporac ili nikakav stub. Ovde se vidi da je greda popustila i počela da puca na mestu gde je direktno oslonjena na stub. To je već alarmantno. Nikakav metalni element — odnosno, narodski rečeno, šprajc - na tom mestu neće pomoći da se to zadrži. Mislim da su potrebni mnogo obimniji radovi, jer treba utvrditi koliko su se ulegli ti stubovi koji nose tu gredu, koja je očigledno popustila", kaže Danijel Dašić, građevinski inženjer.

Da je tačna tvrdnja da su grede bez dovoljno armature, građevinci sumnjaju, jer naprsle su grede iz različitih vremena i faza izgradnje, prefabrikovane i od prednapregnutog betona što se radi u fabrikama betona pod srtogom konbtrolom. Biće da je reč o nečemu drugom, o teretu koji te grede sada nose, nakon što je privatni investitor Railway City biznismena Branislava Grujića, na ploči iznad perona osim stanične zgrade izgradio i niz petospratnih, još neuseljenih poslovnih zgrada.

Lepa, nova, moderna. Spolja izgleda kao da je sa železničkom stanicom Beograd Centar na Prokopu baš sve u redu. Pored nje su izgrađeni i poslovni objekti privatnog partnera koji je imao zadatak da izgradi staničnu zgradu, a da zauzvrat dobije prostor za izgradnju svojih objekata za izdavanje. Međutim, ono čega se sećaju svi koji su ovde prolazili u prethodnim decenijama jeste da se tu, gde se sada nalaze ovi objekti, dugo nalazila jedna betonska ploča. Zove se "ploča na koti 105". Ovi objekti izgrađeni su baš na toj betonskoj ploči.

I to se danas verovatno najbolje vidi sa donje strane. Dakle, objekti su izgrađeni na betonskoj ploči koja se nalazi na koti 105. Ispod te betonske ploče je nivo na kojem se nalaze koloseci i peroni železničke stanice, a ispod toga su ostali delovi stanične zgrade, čiji je glavni ulaz prvobitno trebalo da bude sa donje, a ne sa gornje strane. Da bismo razumeli problem koji je nastao izgradnjom objekata na ploči, možda bi trebalo da se vratimo u istoriju gradnje, koja je duga pola veka.

Kad je gradnja počela 1977. godine na ploči je bila predviđena stanična zgrada po projektu arhitekte Zorana Žunkovića, nazvana leptir zbog oblika i lake konstrukcije. Projekti su se tokom pola veka gradnje menjali, ovako je izgledao projekat Instituta CIP, poslednji pre naprednog vremena i davanja odrešenih ruku biznismenima. I nikad do ovog vremena na ploči nije bila predviđena gradnja armirano-betonskih zgrada, već isključivo laganih konstrukcija.

"Drastično se razlikuje. Ako uzmemo u obzir da su sva rešenja od devedesetih do danas bila zasnovana na sistemu montažnih panela, elemenata, aluminijumsko-metalno-staklenih. To je od 70 do 90% lakše od iste armirano-betonske konstrukcije. I kada na to još dodamo da umesto predviđenih 5 plus 2 imamo 5 plus 5 - što se može lagano izbrojati — dolazimo do toga da je ukupno opterećenje po kvadratnom metru povećano i do 10 puta. Ali to sve mora da pokaže tačan proračun, i mislim da ova vlast građanima po prvi put možda duguje unapred jedno objavljivanje — javno objavljivanje kompletnog izveštaja instituta koji je vršio merenje", ističe Dašić.

Višestruko otvarana, nikad završena stanica spremna za prvo krpljenje za koje javnost ne zna da li će opasnost trajno otkloniti ili samo ublažiti. U slučaju novosadske železničke stanice dokumentacija je objavljivana na kašičicu i nikad do kraja i to nakon što je stanična zgrada ubila šesnaestoro ljudi. Da je iz te priče neko iz vlasti želeo da izvuče pouku, objavio bi dokumentaciju o Prokopu, da spreči da i ovde bude ljudi za ukop. Željko Veljković, Televizija Nova

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Prokop, tragovi loše urađenog posla vidljivi svuda