Radmila Vulić Bojović: U školama se na pogrešan način obraća pažnja na nasilje

U Osnovnoj školi u beogradskom naselju Kaluđerica jedan učenik je nožem jurio školske drugove. Sve se odigralo u utorak, reagovala je i policija. Juče je ispred osnovne škole u Borči maloletnik lažnim pištoljem presretao učenike i otimao im novac za užinu. Od maja 2023. godine do oktobra ove godine na platformi "Čuvam te", koja prati prijave nasilja u školama u Srbiji, zabeleženo je više od 2.000 slučajeva.

Gde grešimo? Zašto umesto drugarstva „caruje“ nasilje? Ovo su samo neka od pitanja za gošću jutarnjeg programa „Probudi se“, psihološkinju Radmilu Vulić Bojović.

Kada je reč o slučaju nasilja u osnovnoj školi u Kaluđerici, postoji i snimak koji se pojavio na društvenim mrežama. Tu se vidi dečak sa nožem u ruci. Dakle, dečaci koje je jurio su uspeli da pobegnu, ceo slučaj rešila je policija. Međutim, i pre nepunih mesec dana bio je slučaj u Subotici. Tada je dečak devojčicu ubo pet puta nožem. Isto je reagovala policija. Navodno u Subotici je ovoj situaciji prethodila opomena nastavnice da je nasilnik došao u školu bez ranca.

View this post on Instagram

A post shared by MOJ – BEOGRAD (@moj_beo_grad_)

Vulić Bojović objašnjava zašto deca na ovaj način reaguju, zašto rešenje svojih problema vide u agresiji i napadu na druge.

Ako se osvrnemo samo na ova dva slučaja, oba puta je reagovala policija, U Subotici je slučaj preuzelo tužilaštvo. Psihološkinja komentariše da li je to pravi način za rešavanje vršnjačkog nasilja i kako treba reagovati.

Ako kažemo da je preventiva najvažnija, psihološkinja sumira koliko se radi sa decom da se ovakvi slučajevi ne dešavaju. Ako se setimo samo tragedije u Ribnikaru, izgleda da gotovo ništa nismo uradili da se situacija promeni. Vulić Bojović upozorava na to ko je sve zatajio i zašto se stvari guraju pod tepih.

„Imamo sve više slučejeva nasilja, a ne znamo da li se ište preduzime tim povodom. U školama se na pogrešan način obraća pažnja na nasilje – papirološki i birokratski“, kaže Vulić Bojović i dodaje da su ljudi više počeli da gledaju u papir i kompjuter, nego u oči.

Prema određenim istraživanjima koja su rađena posle korone, otkriveno je koliko su mladi anksiozni i depresivni. I razgovor se uvek navodi kao najbolje rešenje. Hoće li mladi da slušaj i da pričaju, ne smatraju li to kao neku vrstu „popovanja“ i kako onda razgovarati sa njima, pojasnila je Vulić Bojović.

Škole, odnosno nastavnici kažu da su nemoćni, da su zatrpani administracijom u ovakvim slučajevima koji zahtevaju hitnu reakciju. Vulić Bojović ukazuje na to da li je to tačno i da li je škola zaista nemoćna.

Snežana Romandić Petrović iz Unije prosvetnih radnika je rekla da oni rade sa decom koja su nepredvidiva, a kad reaguju u bilo kojoj situaciji, prvo se pitaju da li je to u skladu sa protokolom i po pravilniku.

„Nekada je nastavnik imao mnogo veća ovlašćenja, nije morao da vaga šta je izgovorio, kojim tonom je to rekao…Detaljno propisani protokoli su za nas dodatna administracija, svaki korak koji se uradi mora da bude pokriven nekim papirom i dok mi brinemo da ne pogrešimo u postupku, neke stvari mogu da prođu. Ako ćete zapisivati svaku reč sporo ćete raditi, a nasilja ima toliko da moramo da radimo brzo, mnogo brže od onoga što od nas traži administracija“, kaže Romandić Petrović iz Unije prosvetnih radnika.

Nakon tragedije u Novom Sadu, tenzije u društvu su drastične. Bol i bes se osećaju na svakom koraku. Mladi vide šta se dešava, kao što znamo kopiraju sve ono što se dešava oko njih, psihološkinja pojašnjava kako smiriti situaciju i objašnjava kako da mladi razumeju da nasilje ništa ne rešava, ako ga svuda oko sebe vide.

Podsećamo da je devojčica od 11 godina u Toponici kod Požarevca je mesecima trpela vršnjačko nasilje koje je kulminiralo krajem marta ove godine. Nju su vršnjaci tukli na času fizičkog vaspitanja, maltretirali je i držali ruku na ustima kako se ne bi čuo njen vrisak i vapaj. Veštak je utvrdio 28 povreda, a počinitelji su ceo čin snimali. Žrtva je ćutala i nije govorila o onome što je preživela, jer se plašila da će se snimak pojaviti na društvenim mrežama. Na kraju je tužilaštvo ovaj slučaj okvalifikovao kao – silovanje.

Drugi slučaj je zabeležen u Bačkoj Palanci. Profesor praktične nastave Slobodan Zorić, otac osvajača srebrne medalje u kajaku na Olimpijskim igrama u Riju Milenka Zorića, doživeo je da ga kockom betona u glavu udari bivši učenik u hodniku škole u kojoj radi. Svoj pir je učenik nastavio tako što ga je oborenog i krvavog šutirao nogom u glavu. Profesoru koji u oktobru odlazi u penziju, glava je razbijena.

Treći incident je zabeležen u Osnovnoj školi „Rade Končar“ u Zemunu. Učenik četvrtog razreda ove škole u Zemunu nasrnuo je nožem na vršnjaka iz istog razreda. Incident se dogodio u pauzi između 3. i 4. časa, u popodnevnoj smeni kada je učenik četvrtog razreda potegao nož na vršnjaka iz istog odeljenja, koji je on izbegao, a o čemu je obavestio učitelja koji je, potom, nož oduzeo učeniku i o tome obavestio nadređene u školi.

Četvrti incident dogodio se na turniru u malom fudbalu gde je profesor Treće beogradske škole pokušao da spreči haos na terenu i tako zaradio teške telesne povrede.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.