Psihološki efekti nacionalnih tragedija – Tatjana Milivojević

Emisije Autor: TV Nova 13. dec 202412:09 0 komentara

Sa velikim interesovanjem i pažnjom celokupna javnost je pratila ovaj proces. Osim interesovanja, sve ono što smo čuli i videli tokom njega, uz sva svedočenja, iskaze i druge pravne elemente, budio se i veliki emotivan, bolan, pa i traumatičan osećaj. Na prvom mestu, apsolutno, porodice stradalih i ranjenih - a onda i svih nas. Koliko je sa psihološke strane, teško a istovremeno potrebno, pratiti epilog slučaja koji uz Ribnikar i Nadstrešnicu, definitivno nosi epitet nacionalne crne tačke? O tome smo u emisiji "Među nama" razgovarali sa profesorkom Tatjanom Milivojević, ona je psihoterapeutkinja.

Ona se na početku osvrnula na porodice ubijenih i ranjenih svakako i kao najvažnije pitanje prokomentarisala šta kraj suđenja znači za njih i da li i koliko racionalno, nakon svega što su prošli, oni mogu da procesuiraju ove informacije.

Ubica i njegov otac prvostepeno su osuđeni na 20 godina. Učešće i uključenost u proces je za porodice nešto što je potrebno i što se na neki način i podrazumeva – ukoliko oni to žele naravno. Psihoterapeutkinja pojašnjava kakve opasnosti to uključuje i kakve faze, pre svega psihičke procese su te porodice prolazile od dana tragedije pa evo do danas.

Milivojević analizira šta je cela ova priča od 4. maja zaključno sa jučerašnji danom, u širem – nacionalnom kontekstu. Nacionalna rana se u ovom slučaju masakra u Duboni i Malom Orašju – otvorila i produbila samo dan nakon Ribnikara. Juče smo u pravnom, sudskom smislu videli saniranje te rane, te gošća „Među nama“ komentariše šta je sa onim što pravo ne može da obuhvati, kako se to zove i da li se sanira ikada.

Ona ističe i da li smo se kao društvo i kao sistem – našli u dovoljnoj meri onima kojima je to trebalo, koji su tokom 3. i 4. maja izgubili sve, da li je to bila naša dužnost i pored toga što smo svi bili pogođeni.

Psihoterapeutkinja pojašnjava kako bi trebalo da izgleda naš kolektivni oporavak od tih rana i da li se radi na tome ili ne.

Prošla godina je bila crna za sve nas – a onda je došla i ova 2024. koju takođe ispraćamo u crnini nakon pada nadstrešnice i smrti 15 ljudi i još jedna velika rana. Nikada nismo spremni za tako nešto – ali koliko je u smislu traume i posledica 2024. naslonjena na 2023. godinu. Milivojević objašnjava kakvo je breme taj crni niz i ima li izlaza iz toga.

Prilog pogledajte na početku ove vesti