Sa velikim interesovanjem i pažnjom celokupna javnost je pratila ovaj proces. Osim interesovanja, sve ono što smo čuli i videli tokom njega, uz sva svedočenja, iskaze i druge pravne elemente, budio se i veliki emotivan, bolan, pa i traumatičan osećaj. Na prvom mestu, apsolutno, porodice stradalih i ranjenih - a onda i svih nas. Koliko je sa psihološke strane, teško a istovremeno potrebno, pratiti epilog slučaja koji uz Ribnikar i Nadstrešnicu, definitivno nosi epitet nacionalne crne tačke? O tome smo u emisiji "Među nama" razgovarali sa profesorkom Tatjanom Milivojević, ona je psihoterapeutkinja.
Ona ističe i da li smo se kao društvo i kao sistem – našli u dovoljnoj meri onima kojima je to trebalo, koji su tokom 3. i 4. maja izgubili sve, da li je to bila naša dužnost i pored toga što smo svi bili pogođeni.
Psihoterapeutkinja pojašnjava kako bi trebalo da izgleda naš kolektivni oporavak od tih rana i da li se radi na tome ili ne.
Prošla godina je bila crna za sve nas – a onda je došla i ova 2024. koju takođe ispraćamo u crnini nakon pada nadstrešnice i smrti 15 ljudi i još jedna velika rana. Nikada nismo spremni za tako nešto – ali koliko je u smislu traume i posledica 2024. naslonjena na 2023. godinu. Milivojević objašnjava kakvo je breme taj crni niz i ima li izlaza iz toga.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
BONUS VIDEO – Trećina ljudi u Srbiji oseća mentalne tegobe, četvrtina mladih bori se sa depresijom: Koliko vodimo računa o mentalnom zdravlju?