Papa Franja zaslužan što Vatikan nije priznao Kosovo - Dušan Miklja

"Mislim da će to doneti mnogo neizvesnosti i neizbežne promene zato što je Papa Franja bio izuzenta ličnost i to pomalo paradoksalno zvuči jer se Katolička crkva uveliko doživljava kao podosta konzervativna institucija. Pap Franja je celim svojim životom bio pobunjenik, možda ta reč ne pristoji za opis jednog crkvenog velikodostojnika ali gotovo i revolucionar, u svakom slučaju mnogo više od reformatora. Bio je čovek sa vrlo razvijenim osećanjem za socijalnu pravdu, bio je ličnost koja je osećala i često iskazivala netrpeljivost prema autokratskim režimima, nimalo začuđujuće jer potiče iz Latinske Amerike, gde je takav način vladavina prilično ustaljen", smatra Miklja.

On ističe da će u srcima i svesti naroda i to ne samo vernika Rimokatoličle crkve, Papa Franja će biti upamćen po saosećanju i iskrenoj ljubavi i naklonosti prema osiromašenima i obespravljenima.

Bio je prvi Latinoamerikanac na čelu Rimokatoličke crkve. Bio je u isto vreme i narodni sveštenik i papa. Bio je kritičar globalizacije i kapitalizma. U svojim prvim godinama njegovi politički govori bili su najsnažniji. Papa je govorio o „ostareloj i opterećenoj Evropi“, o „kulturi bacanja u đubre“ i o „nezajažljivom konzumerizmu“.

Argentinac Horhe Mario Bergoljo izabran je za papu 13. marta 2013, a ime Franja bilo je i njegov program. Nijedan papa pre njega se nije toliko zalagao za beskućnike i izbeglice ili za zaštitu stvorenog sveta i prirode. Sada je umro posle 12 godina na dužnosti. Sa 88 godina bio je stariji od najvećeg broja svojih prethodnika.

Često se pominjao veliki i hrabar potez iz 2023 kada je Vatikan u ključnoj presudi koju je odobrio papa Franja naveo da rimokatolički sveštenici mogu da daju blagoslove istopolnim parovima sve dok nisu deo redovnih crkvenih rituala ili liturgija. Čini se da niko više od pape nije učinio za prihvatanje gej zajednice, te Miklja dodaje u kom pravcu će sada ići Rimokatolička crkva.

"Neki teolozi su mi zanemarivali što je ozbiljno zanemarivao tu konzervativnu struju u crkvi i sasvime je izvesno da će ta struja, koja je u istoriji svih crkava, ne samo katoličke, videti u tome priliku za svoj povratak. Sve zavisi ipak od toga ko će biti izabran", kaže Miklja.

On dodaje i da Vatikan nije priznao Kosovo i da je to činjenica da su Srbi cenili i da je upravo Papa Franja zaustavio kanonizaciju zagrebačkog nadbiskupa Stepinca i da je Srpska pravoslavna crkva bila zahvalna zbog toga. Miklja zato komentariše kakav je bio odnos Vatikana i SPC od te 2013. godine.

"Velika je šteta što Papa Franja nije posetio Srbiju i to pripisujem, možda je to ocena koja je samo moja, pogrešnom uticaju konzervativne struje u samoj srpskoj crkvi. Papa Franja je mnogo učinio tim nepriznavanjem Kosova i odbijanjem kanonizacije Stepinca. Pa i da je samo to učinio, to je bio dovoljan razlog da ga primimo sa najvećom blagonaklonošću i zaista ne mogu da razumem da se uporno opstajavalo pri tom, hajde da upotrebim blagu reč, izbegavanju susreta", rekao je Miklja.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: