Svet se oprašta od Pape Franja koji je umro u 88. godini

Umro je Papa Franja. Na drugi dan Uskrsa, u godini kada najveći praznik svi hrišćani sveta slave istog dana, umro je Papa za kojeg se smatra da je mnogo uradio za prevazilaženje podela među hrišćanskim crkvama. Narodni papa, Papa siromašnih, otišao je u 88. godini i biće prvi poglavar Rimokatoličke crkve u prethodnih stotinak godina koji neće biti sahranjen u Vatikanu, već u Rimu.

"Bio je skroman čovek, a njegova odluka da bude sahranjen na mestu koje je sam izabrao govori o toj njegovoj skromnosti. Mislim da je to takođe bila svojevrsna poruka svetu. Neki ljudi, možda čak ni sami pape, veruju da je papa sveta ličnost, ali svetost se ogleda u načinu na koji čovek živi, a ne u onome što misli o sebi", kaže Beta Volska, penzionerka iz Varšave.

Papa Franja je, uprkos ogromnoj moći koju je imao kao poglavar Katoličke Crkve, ostao posvećen onima na margini društva.

"Daleko od bilo kakve pompe i ceremonija koje su nastale tokom dugih istorijskih perioda, kada je papstvo bilo i svetovna moć. Papa Franja je, ne samo stvarnu distancu uspostavio u odnosu na te tradicije, nego i simboličku. Oblačio se skromno, odbijao je da nosi insignije koje su povezivale papstvo sa tom tradicijom koja je nastala u srednjem veku. Tako da je on i rečju i delom i simbolima svedočio je svoje nastrojenje i usmerenje. Ono što definitivno upada u oči svakome ko je imao prilike da vidi neki njegov javni nastup jeste ta neposrednost sa kojom se obraćao svima, naročito sa ljudima koji su dolazili sa socijalne margine", kaže Vukašin Milićević, teolog.

Prvi Papa iz Latinske Amerike, rođen je u Buenos Airesu 1936. godine. Pre nego što je postao papa, služio je kao nadbiskup Buenos Ajresa i kardinal. Iz tih dana pamte ga po skromnosti, jednostavnom načinu života i snažnoj posvećenosti socijalnoj pravdi, siromašnima i marginalizovanima.

"Tužan sam jer je on bio čovek koji nam je uvek pomagao na ulici, uvek nam je davao hranu i odeću. Osećam se tužno, ali šta da radim? Bog sve zna", rekao je Paulo Roberto, beskućnik iz Rio de Žaneira.

Poslednji put Papa Franja u javnosti se pojavio juče, pred vernicima u Vatikanu, ali je izostalo njegovo obraćanje.

"Vest koja me je rastužila. Mislim da donosi samo još više nesigurnosti u veoma nesigurnom vremenu. Ali mislim da je on bio skroman čovek i imala sam sreću da prisustvujem jednoj od njegovih poslednjih javnih audijencija u januaru u Rimu. Bio je potpuno priseban, intelektualno prisutan. Ljudi su bili uzbuđeni što ga vide. Bilo je to zaista magično iskustvo — biti okružen ljudima vere. Žao mi je što je otišao, ali verujem da je sada na boljem mestu", kaže Marta Mekdonah, penzionerka iz Kanade.

Prva javna molitva za papu Franju, održana je sinoč na Trgu Svetog Petra u 19:30, saopštio je Vatikan. Molitvu, na kojoj se očekuju hiljade vernika, predvodiće italijanski kardinal Mauro Gambeti. Sutra će se od njega oprostiti i sve crkve u Jerusalimu.

"Misu za Papinu dušu, zadušnicu, služićemo ove srede. Služiće je jerusalimski patrijarh, ovde u Jerusalimu. Jutros sam razgovarao sa jermenskom i grčkom zajednicom, i neće biti nikakvih poteškoća. To će biti trenutak u kome ćemo se svi zajedno moliti za papu. Sećamo se njegove posete Jerusalimu 2014. godine, kada je došao pedeset godina nakon posete pape Pavla VI. Nadamo se da će i sledeći papa biti papa dijaloga, i papa koji će propovedati jevanđelje Isusa Hrista", kaže Stefan Milović, sveštenik iz Jerusalima.

Vaseljenski patrijarh Vartolomej poruku nakon Papine smrti počinje pozdravom preminulom voljenom bratu u Hristu.

"Molimo se da Gospodar života i smrti nagradi njega za mnoga dela koja je učinio za Crkvu i za čitavo čovečanstvo, i da dostojan naslednik stupi na presto Svetog Petra — neko ko će prigrliti viziju pape Franje i nastaviti njegovu neprocenjivu misiju za celo čovečanstvo, a naročito za hrišćanstvo, i još više za približavanje naših bratskih Crkava, sa krajnjim ciljem njihovog punog zajedništva. Večan ti spomen, brate, pape Franjo", rekao je Vartolomej, vaseljenski patrijarh iz Istanbula.

Smrt pape Franje otvara pitanje njegovog naslednika. Sledeći papa imaće zadatak da nastavi rad pape Franje, naročito u pogledu dijaloga među religijama, kao i u vođenju Crkve kroz izazove savremenog sveta. Nasleđe pape Franje biće veće od jednog pontifikata, a dužnost njegovog naslednika biće da u tom duhu nastavi. S obzirom na prirodu kardinalskih imenovanja koje je papa Franja izvršio tokom svoje vladavine, očekuje se da će novi papa biti poreklom takođe izvan Evrope, te da će biti još jedan progresivac, koji se suprotstavlja konzervativnom krilu Rimokatoličke crkve. Izborni proces biće održan nakon što papa Franja bude sahranjen, a novog poglavara tajnim glasanjem izabraće čanovi konklave u koju, nakon smrti ili ostavke pape, mogu ući kardinali mlađi od 80 godina. Očekuje se da će među njima prvi put biti i kardinal iz Srbije, beogradski nadbiskup Ladislav Nemet. Do izbora novog pape Rimokatoličkom crkvom upravlja Kardinalski zbor.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Preminuo papa Franja