Samo kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo glasa - Milan Veselica

Ko je zapravo bio papa Franja? Kao liberal je imao drugačiji pristup tome kako bi Rimokatolička crkva trebalo da funkcioniše? Koje su najznačajnije reforme koje je uveo od 2013. godine kako je stupio na dužnost?

Stekao je momentalne simpatije vernika kada se prvi put pojavio na slavnom prozoru u Vatikanu obrativši se vernicima na jednostavan način rekavši obično "Dobro veče". Osim toga, krst koji je nosio nije više bio zlatan, već od srebra. Njegov izbor da živi u rezidenciji Santa Marta, umesto u tradicionalnoj Apostolskoj palati, navika da pere noge siromašnima i migrantima, i njegov kontinuirani poziv na milosrđe i društvenu pravdu, učinili su ga papom koji je bliži narodu, takozvani "papa poslednjih" (papa degli ultimi).Papa Franja se od početka posvetio unutrašnjoj reformi crkve, započinjući proces obnavljanja koji je obuhvatio različite oblasti, uključujući borbu protiv korupcije u rimskoj kuriji, osudu seksualnih zloupotreba od strane klera i angažman za ljudska prava. Jedan od njegovih glavnih ciljeva bio je i oživljavanje među religijskog dijaloga i promocija kulture mira i bratstva na globalnom nivou.

Papa Franja se istakao kao lider koji promoviše skromnost, djalog i reforme. Međutim, njegova kanidatura donela je dosta kontraverzi, te Veselica analizira šta mu se najviše zameralo.

Bio je najstariji papa. Zbog godina i zdravlja smatrali su ga autsajderom na izboru za papu. Međutim, to nije jedina stvar koja mu nije išla na ruku . Bio je napadan da je sarađivao sa levičarima, pokušali su da ga predstave kao revolucionara što nikada nije demnatovao. I pored svih zameranja i spočitavanja ipak je izabran 2013. godine.

Njegova politika socijalne pravde, brige za planetu i tolerancije učinila ga je jednim od najuticajnijih verskih lidera u savremenom svetu. Veselica komentariše po čemu je bio drugačiji od svojih prethodnika.

Bio je poznat po angažovanosti oko socijalnih pitanja i nejednakosti, kao i mestu žene u crkvi.

Franja je postao papa u trenutku kada su Rimokatoličku crkvu potresali skandali sa seksualnim zlostavljanjem. Papa Franja se time otvoreno bavio, te gost "Probudi se"  ističe da se čini da se sa problemima suočavao, nije ih stavljao pod tepih.

Papa je krajem 2019. ukinuo "pontifikalnu tajnu" u slučajevima seksualnog zlostavljanja.Vatikan je time napravio korak koji je omogućio saradnju sa civilnim vlastima u rešavanju niza seksualnih zločina koji su potresali Katoličku crkvu.

Možda najšokantnija njegova odluka bila je da dozvoli da se crkva otvori za LGBT populaciju, pozvao je na veču toleranciju prema LGBT osobama uz rečenicu: „Ko sam ja da sudim“. Veselica dodaje da li je takva njegova odluka naišla na negodovanje unutar Rimokatoličke crkve i da li se svojim potezima i odlukama otuđio od konzervativaca.

Tokom svog pontifikata, papa Franja suočavao se sa brojnim svetskim izazovima, uključujući krize izbeglica, oružane sukobe, ekonomske i socijalne nejednakosti i klimatske promene. Njegov pastoralni pristup doveo je do veće otvorenosti prema kontroverznim temama kao što su prihvatanje homoseksualaca i reforma crkve u vezi sa ulogom žena. Iako je ostao veran katoličkoj doktrini, papa Franja je nastojao da učini crkvu usklađenijom sa izazovima savremenog sveta.

Papa Franja je umnogome promenio odnos katoličke prema pravoslavnoj crkvi tretirajući je kao sestrinsku. Član Instituta za međunarodnu politiku i privredu otkria da li je imao partnere u Srpskoj pravosvnoj crkvi.

Ipak nisu svi potezi pape Franje nailazili na odobravanje i pozitivne rekacije. Crkvene strukture u Hrvatskoj zamerali su mu što je zaustavio kanonizaciju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, SPC pak je zahvalna zbog toga, a katolici u Srbiji i zbog toga što je prvi put jedan nadbiskup iz naše zemlje postao kardinal Rimiokatoličke crkve, reč je Ladislavu Nemetu. Veselica analizira kako će nasleđe pape Franje uticati na budućnost Vatikana, da li će se ići istim putem ili će se taj pristup menjati.

Za vreme njegovog pontifikata, Srpska pravoslavna crkva je prvi put stekla utisak da Vatikan ne samo da saslušava njene stavove – već ih i uvažava. U tom svetlu treba posmatrati i retke, ali značajne gestove poput poziva na mir na Balkanu, nenametanja papine posete Srbiji, kao i očigledno razumevanje složenog odnosa Srba prema Katoličkoj crkvi kroz istoriju. U Zagrebu, međutim, situacija je bila obrnuta – deo hrvatskog klera je papu Franju optuživao da „žrtvuje Hrvate zbog politike“, a neki su išli toliko daleko da ga nazovu „antihrvatskim papom“. Njegovo kritičko distanciranje od klerikalizma i nacionalizma unutar crkve, ali i potezi poput istrage o finansijama hrvatskog klera ili rezervisanost prema Međugorju, samo su pojačali tenzije.

Papa Franja se zalagao za dijalog sa drugim religijama, naročito islamom i judaizmom. Njegova poseta Jerusalimu i susret sa imamom El Azhara postali su simboli otvora i bratstva među religijama. Za vreme svog pontifikata putovao je 47 puta, bio je prvi papa koji je posetio Korziku, a u septembru prošle godine je posetio Aziju i Okeaniju kada je za 12 dana prešao 32.000 kilometara i to je bilo njegovo najduže putovanje.

Papa Franja se još po jednom i posle svoje smrti razlikuje od prethodnika. Biće prvi poglavar Rimokatoličke crkve u poslednjih sto godina koji neće biti sahranjen u Vatikanu. Veselica otrkiva zbog čega je odlučio da počiva u Bazilici Santa Marija Mađore?

Papa Franja je u intervjuu 2023. otkrio da je odlučio da bude sahranjen izvan vatikanskih zidina, tačnije u Bazilici Santa Marija Mađore, umesto da bude sahranjen u vatikanskim grotama ispod Bazilike Svetog Petra, gde su sahranjeni mnoge pape, uključujući Benedikta Šesnaestog. Biće sahranjen u jednostavnom drvenom sanduku obloženog cinkom.

Pravo izbora pape imaju svi kardinali mlađi od 80 godina. Njih je trenutno 138.

Nakon smrti ili ostavke pape, kardinali se sastaju u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, gde polažu zakletvu na tajnost i izoluju se od spoljnog sveta. Naziv konklava dolazi od latinskog izraza cum clave (pod ključem).
Izolovani kardinali mogu raspravljati o zaslugama verovatnih kandidata. Otvorena kampanja nije dopuštena, ali to je „i dalje izrazito politički proces“.Izbor se sprovodi putem niza tajnih glasanja, pri čemu svaki kardinal izbornik ispisuje ime po izboru na komad papira.

Za izbor pape potrebna je dvotrećinska većina.Svaki dan se održavaju četiri kruga glasanja dok jedan čovek ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu. Glasački se listići spaljuju nakon svake sednice, ispuštajući dim koji mogu videti promatrači na Trgu svetog Petra i šire.Ako je dim crn, kardinali nisu doneli odluku. Beli dim označava da je izabran novi papa.

Franja, prvi neevropski papa od osmog veka, uveliko je oblikovao izbor svoga naslednika. Od 138 kardinala mlađih od 80 godina veliku većinu imenovao je on. Ukupan broj kardinala izbornika tehnički bi trebalo da bude ograničen na 120, ali Franja nije prvi papa koji je prekoračio tu granicu.

Manji deo konklave činiće kardinali iz Rimske kurije, koja pomaže papi u upravljanju Crkvom, a velika većina su nadbiskupi „s terena“, iz biskupija širom sveta. U postojećem izbornom kardinalskom kolegijumu nema predstavnika nekih velikih i tradicionalnih kardinalskih sedišta, poput milanske i losanđeleske nadbiskupije, koje je Franja zaobišao u korist nadbiskupa s ‘periferija’ koji odražavaju njegovu pastoralnu orijentaciju i brigu za siromašne.

Tako će u kardinalskom zboru biti više latinoameričkih, afričkih i azijskih kardinala, a manje kurijalnih, italijanskih i evropskih kardinala nego inače.

Papa je umro na drugi dan Uskrsa baš onda kada katolici i pravoslavci zajedno slave najveći hriščanski parznik. Gost "Probudi se" dodaje da li to ima posebnu težinu i simboliku i menja nešto u samoj ceremoniji sahrane.

Papa Franja je još 2015. godine se zalagao da zajedničko slavljenje Uskra ne bude samo slučajna pojava već da dve crkve pravosavna i katolička moraju da se dogovore da Vaskrs slave istog dana, da imaju zajednički datum.

Veselica je analizirao i ko su glavni kandidati za novog poglavara Katoličke crkve i otkrio koga vidite kao najbolje rešenje, a koga kao najizvesnije.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: In Memoriam - Papa Franja