Osam meseci nakon tragedija u "Ribnikaru" i kod Mladenovca, stigao je izveštaj Radne grupe za mentalno zdravlje i sigurnost mladih, koju je formirala Vlada Srbije. Stručnjaci tvrde da je urađeno mnogo i da se pogođeni ovim tragedijama oporavljaju u dobrom pravcu. Na koji način je pružena podrška svim žrtva, da li smo mogli bolje i šta bi trebalo preduzeti u narednom periodu, pitamo jednu od potpisnica ovog izveštaja, psihijatricu Nevenu Čalovsku Hercog?
U izveštaju Radne grupe, u koji je imao uvid list Danas, navodi se, između ostalog, da podaci i brojke govore u prilog tome da je u okviru Radne grupe za mentalno zdravlje i sigurnost mladih nakon tragedija u „Ribnikaru“ i u selima Dubona i Malo Orašje jako mnogo urađeno na pokušajima saniranja i prevencije posledica tragičnih događaja, iako se stiče utisak da to nije dovoljno, ili čak da ništa nije urađeno.
Komentarišući očigledno neslaganje između onog što je Radna grupa uradila i percepcije javnosti neuropsihijatar Nevena Čalovski Hercog kaže da je to bilo očekivano, jer se to često dešava kada se dožive tako dramatična i traumatična iskustva, kakva su bila u maju mesecu prošle godine.
„Ono što se dešava u takvim situacijama je da nisu pogođeni samo oni koji su doživeli gubitak i njihovi najbliži, pogođene su cele zajednice koje su uključene, kao i društvo u celini, koje je bilo u stanju apsolutnog šoka i neverice. Kod ljudi se javlja osećaj gubitka poverenja u društvo, institucije u ljudsku prirodu. Kada ih preplave ta osećanja tuge, bola i nemoći ljudi imaju potrebu da tragaju za nekim univerzalnim rešenjem. Traže krivca i radikalna rešenja“, objasnila je.
Prema proceni Radne grupe proces oporavka pogođenih tragedijom u „Ribnikaru“ ide u dobrom pravcu iako roditelji dece iz te škole svako malo protestuju i vape za tim da se na pravi način sačuva sećanje na žrtve masakra.
To, po njenom mišljenju, samo ukazuje da je potrebno produbiti i proširiti dijalog.
„Razgovarati i učiniti da i oni na jedan drugi, dublji način budu uključeni u ono što mi zovemo proces tugovanja i oporavka. Tugovanje je prirodan, samoisceljujući proces koji traje. Ljudi suočeni sa trajnim gubitkom imaju doživljaj da se, ako se nastavi život, može desiti da se zaboravi i da se negira njihov gubitak. To mi u praksi znamo i zato moramo da delujemo“, objasnila je šta nudi struka i dodala da je kolektivna žalost posle trauma najkomplikovaniji dugotrajni proces u društvu.
Podsetila je da su posledice ovakvih događaja dugotrajne i zahvataju širu društvenu zajednicu, a iskustva iz drugih zemalja govore da su za proradu i integraciju ponekad potrebne godine.
„U takvim okolnostima, kada je celo društvo ranjeno, sasvim je očekivano nažalost i da dođe do polarizacije unutar grupe, umesto do većeg zajedništva i solidarnosti. Vidljive posledice sa kojima se već suočavamo je polarizacija javnog mnjenja prisutna vidljiva kroz oštru retoriku, ljutnju, traženje krivca i predlaganje radikalnih rešenja“, zaključila je Nevena Čalovski Hercog.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Gde smo zakazali nakon tragedije u Ribnikaru: Bavili se simptomima a ne korenom problema
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar