Nesalomivi duh jači od nesreće – Nataša Kovačević

Sin Strahinja, na svet je došao ovog leta, te Nataša svedoči kako sada izgleda svakodnevica kada su u proširenom sastavu. Ona se  2021. godine udala za Vuka, 2022. godine rodila je ćerku Sofiju, 2024. rodila sina Strahinju.

Interesantno je da je suprug Vuk na porodiljskom odsustvu sa Strahinjom, što nije tako čest običaj makar ovde na našim prostorima, Nataša ističe da je izuzetno ponosna na svog supruga koji će ovaj put ići na odusustvo za negu deteta, svoju karijeru staviti na pauzu i time njoj omogućiti da se svom poslu vrati ranije.

Nataša je trenutno na dva fronta, radi u Košarkaškom savezu Srbije i vodi fondaciju „Nataša Kovačević“, koja za cilj ima pomoć mladim sportistima i njihovom obrazovanju,  1.decebra, treću godinu za redom počela je humanitarna akcija „Da sva deca skaču“ – u okviru koje se prikupljaju sredstva za dinamičkue proteze za decu. Akcija se organizuje u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

Nataša je imala 19 godina, bila na početku košarkaške karijere, igrala je za jedan od najboljih Mađarskih klubova „Đer“, bila je članica reprezentacije Srbije i tada je 07.09. 2013. godine zajedno sa čitavom ekipom „Đera“ doživela tešku saobraćajnu nesreću u Mađarskoj. U udesu su poginuli menadžer tima Peter Tapodi i trener Akoš Fuzi, a srpska košarkašica Milica Ivanović, koja je odmah pomogla Nataši bila je lakše povređena. Vozač autobusa je izašao s puta da bi izbegao direktan sudar s automobilom koji je prešao u suprotnu traku.

Kada se vrati 11 godina unazad, na taj trenutak – Nataša svedoči kako sada iz ove perspektive gleda na taj trenutak, kako je bila vrlo mlada, svet je bio pred njom. Ona pojašnjava kako se iz toga čovek izdigne i veruje li da sve što nam se dešava, dešava se baš iz razloga jer to možemo da preguramo.

Ona kaže da joj je na početku bilo važno da prohoda, potom da se vratim na fakultet, posle toga je počela da trenira. Sve je to išlo postepeno i ne bi uspela bez podrške prijatelja i porodice, a imala je ogromnu dozu podrške i od javnosti generalno, i prriznaje da moram da kaže da joj je to u prelomnim trenucima za nju mnogo značilo i da joj je davalo motivaciju da nastavi dalje.

Jednom prilikom je rekla da čak i dok je ležala na VMA imala je koš u koji si sa kreveta ubacivala loptice, sećamo se tada da nije dugo prošlo, otprilike dve godine, a mi smo je ponovo videli na terenu, igrala je za Zvezdu.

„Učila sam da hodam, pa da trčim sa protezom, i onda je stigao poziv iz Francuske i to je bio prelomni period kad sam otišla u Pariz gde su mi uradili tu magičnu nogu, kako je ja zovem, to jest sportsku protezu. Dizajnirali su je baš za košarku da možete da ispratite sve pokrete i kad sam prvi put stala na protezu videla sam da sve mogu da radim. Rekla sam samo: “Bože, ja ću igrati košarku”", rekla je Kovačević.

Sebi nikada nisi dozvolila da budeš žrtva predrasuda i sada se osvrnula na to da li ima utisak da je doprinela rušenju nekih stereotipa i osnažila ljude da pričaju o problemu.

Snimila je biografski dokumentarni film "Skok“ u kojem je opisala svoju borbu sa posledicama nesreće. Taj film je njen poslednji osvrt na period koji joj je potpuno promenio život jer je spremna da krene dalje, ali on ostaje kao podsetnik svima da nijedan problem ne predstavlja bezizlaznu situaciju ako vi sami to ne dozvolite.

U tom filmu je otvoreno govorila o svemu, o povratku na mesto nesreće, u suočavanju sa novim načinom života, o odlasku u Francusku po protezu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Povratak košarkašica iz Brazila, izjave Tina Krajišnik, Marina Maljković