Nemački Leoni potrošio državne subvencije, zatvara fabriku u Malošištu kod Doljevca

"Svečano je na jesen 2015. godine tadašnji premijer Srbije otvorio fabriku Leoni u Malošištu. Kako bi privukla nemačku kompaniju da u opštini Doljevac otvori pogon za proizvodnju automobilskih kablova, država je tada dala podsticaj od 7.000 evra po radniku - ukupno 10,5 miliona evra.

"Teško je u današnje vreme zamisliti bolju vest za našu zemlju, to znači da će u ovo ja fabricu da radi više od 2.500 ljudi, to je jedna od 10 najvećih fabrika u našoj zemlji, prosto Doljevac je to zaslužio", rekao je tada Aleksandar Vučić, nekadašnji premijer Srbije.

I 10 godina kasnije, kada su potrošene te, a i naredne subvencije radnicima je rukovodstvo fabrike saopštilo ono u šta su mesecima unazad, uprkos uveravanjima u suprotno, sumnjali - Leoni se povlači iz Malošišta.

"E onda se za nekoliko meseci situacija promenila, sve do početka jula kad im je zavnično rečeno, dobićete otpreminine u visini od 50 odsto prosečne plate pomonožene sa brojem godina koje ste u firmi, nudimo vam psihološku pomoć i fijat je spremean da preuzme jedan određeni manji broj radnika ukoliko se odreknu tog novca, i dobiti fiksno 75.000 dinara za to", kaže Nikola Đukić, Južne vesti.

U odgovoru za Dnevnik Nove fabrika navodi da je stupila u kontakt sa drugim poslodavcima kojima su potrebni radnici, i da će otpušteni imati prioritet ako se uprazne mesta u Leonijevim preostalim ograncima. Objašnjavaju, odluka o zatvaranju nije bila laka, ali je pogon u Malošištu radio sa značajnim gubicima.

"To ne dozvoljava kompaniji LEONI da u ovoj fabrici na isplativom nivou nastavi svoju pretežno manuelnu proizvodnju. Situaciju dodatno otežava pad evropske automobilske industrije. Nažalost, oko 1.900 radnih mesta će biti postepeno ukinuto do kraja 2025. godine."

I već je napravljen raspored otpuštanja, po etapama, počev od avgusta. Od decembra ostaju pogoni u Prokuplju, Nišu i Kraljevu.

"Vrlo je važno da se kaže da je fabrika Leoni dobila od države dobila preko 50 miliona evra subvencija, govorimo o direktnim subvencijama, novcu i indirektnim subvencijama, u poreskim olakšicama, infrastrukturi i slično, to je zaista ogroman novac koji je dat toj fabrici, a koja, čim ga je isikristila odlazi", upozorava Jelena Milošević, narodna poslanica SSP.

Iz sindikata su nam, iako nisu želeli pred kamere, objasnili da Leoni nije dobio ni jedan projekat za koji je konkurisao, a da je predsednik Srbije odbio poziv na razgovor iz centrale u Nemačkoj. Ekonomisti potrvđuju da u celom svetu postoji kriza u autoindustriji, ali je indikativan način na koji strani investitori, kada više nema državnih podsticaja, odlaze iz Srbije.

"Oni mogu da nađu radnu snagu negde drugde u svetu, na područuju Afrike i slično, tako da radnike više neće da plaćaju ni tih 500 evra koliki je minimalac u Srbiji, nego hoće da nađu radnike negde i za 250 evra, čim subvencije isteknu, odnosno čim se taj novac potroši, fabrike odlaze, jer njima više nije isplativo da ostanu ovde", kaže Katarina Pantelić, Nova Ekonomija.

Na jugu postoje nagoveštaji da će još neke fabrike u narednom periodu učiniti isto, a postavlja se i pitanje šta će biti sa ostalim Loenijevim ograncima.

"Njihovi pogoni u Nišu, Prokuplju i Krajevu još uvek funkcionišu, ali je to pitanje koliko dugo, s obzirom da je cela industrija u problemu i da će i oni u nekom trenutku verovatno imati isto rešenje kao što su i u Malošištu. Ovo nije prva fabrika koja će otići sa juga Srbije, Beneton je na primer ovog aprila zatvorio svoj pogon, 1.000 ljudi je ostalo bez posla, Džonson smanjuje broj svojih radnika, više od 300 radnika je proglašeno tehnološkim viškom", kaže Đukić.

Spisku fabrika koje su u poslednjih nekoliko godina napustile jug Srbije može se dodati italijanska fabrika obuće Geox.

"Gde je Srbija prekoračila sopstveni zakonski maksimum u davanju subvencija. Dali su negde 3,5 miliona više u odnosu na ono što je dozvoljeno, a dozvoljeno je da visina subvencija ne sme da prelazi 50 odsto invetsicija, u Vranju je 1.200 ljudi ostalo bez posla, državu je to koštalo oko 20 miliona vera, a Geok je toliko dugo psolovao da preko poreza, doprinosa i ostalog čak ni polovina novca nije uplaćena u budžet. U poslednjih nekoliko godina dražava godišnje da šačici starnih investitora kako bi ovde otvorilisvoje fabrike", kaže Milošević.

"Država kada želi da privuče strane investicije i da nekako poveća radnih mesta u zemlji oni zapravo daju milione i milijarde dinara da bi se otvorila neka fabrika, toj fabrici se često daje zemljište besplatno ili pak neke prostorije. Postavlja se pitanje koliko te subvencije imaju smisla ako se već godinama ponavlja isti šablon", smatra Pantelić.

Šablon u kojem za veliki novac država obezbeđuje radna mesta najčešće ograničena trajanjem subvencija, dok su plate uglavnom oko minimalca, uslovi rada često ispod nivoa dostojanstva, a nova znanja i tehnologije zanemarljivi.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Malošište – Zebnja radnika Leonija zbog aneksa ugovora