Dok nastavnici najavljuju štajk upozorenja, dok roditelji i deca sve češće strahuju od nasilja koje se dešava u školama, ministarka prosvete u javnost je izašla jednim lepim povodom. Da li će ono što je lepo biti i u kojoj meri korisno, to još nije poznato. Prvaci i njihovi godinu stariji školski durgari, ubuduće će o osnovama nacionalnog identiteta učiti iz nove nacinalne čitanke. Deci će šareni udžbenik biti zanimljiv, jer manje više sabira znanja i informacije iz više predmeta, prilagođene uzrastu. Da li je nešto što već postoji u nekoliko knjiga moralo da se skupi u jednu, nije bilo odgovora. Na predstavljanju je bila Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Ranci prvaka i drugaka uskoro će biti teži za dugo najavljivanu nacionalnu čitanku. Prvi primerci Riznice danas pred medijima. Na 109 strana o nasleđu, običajima, kulturi… i to je spoj srpskog jezika, sveta oko nas, muzičke i likovne kulture, ali ih neće zameniti, već će služiti kao dodatak u nastavi,
„Deca treba da budu građani sveta i da bi poštovali nacionalne identite svih drugih kultura treba da poznaju sopstveni nac identitet i ovo je način da u tom najranijem uzrastu, školskom uzrastu kod dece razvijemo ljubav prema svim nacijama kroz upoznavanje i ljubav perma sopstvenoj“, rekla je Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete.
Od pesme autora udžbenika „Lepa je zemlja Srbija“ i prve dve strofe himne na početku čitanke, preko biografija Svetog Save, Nikole Tesle i Dositeja Obradovića do objašnjenja državnih simbola – grba i zastave. Slikovito, kroz lekcije vode vrabac, koji poručuje da je u Srbiji tokom cele godine i lasta koja joj se vraća svakog proleća.
„Koncipiran je u pet poglavlja. Ovo je priča o meni, Ponosim se svojim jezikom i pismom, Kako raste znanje, Kako raste kultura i Srbija u mom srcu“, kaže Stefan Paunović, direktor Zavoda za udžbenike.
„Člitanka treba da koristi đacima, nastavnicima i jihovim roditejima u važnom zadatku kako negovti osnovne ljudske vrednosti, kako poput Ježurke Ježića, Branka Ćopića, voleti svoj dom u najužem i u najširem smislu“, rekla je Zorana Opačić, predstavnica autorskog tima.
Mada je Ježeva kućica kao i npr pesma Šaputanje već u čitanci za prvi razred, a Lepo je ono što je malo, za drugi, ne smeta da se ponovi.
„Nacionalna čitanka postaje sredstvo koje nastavnik može da implemnitira u svojoj nastavi, pored toga ima i građansko i odeljenska zajendica, ima mogućnost veliku da ova čitanka bude primenjena kao što je do sad radio, samo to je ovo sad još dodtano osnaživanje svesti o pripadnusti identiteta“, smatra Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivane obrazovanja i vaspitanja.
„Projekat Nacionalna čitanka je početak rada na razvoju celovitog pristupa u predstavljanju kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina putem vaspitno-obrazovnih sadržaja“, kaže Paunović.
O različtiim veroispovestima i nacionalnostima kroz ilsutraciju školskog dvorišta u kome su i Svetozar i Artan i Oksana i Emeše. Ali i sama čitanka razdvaja, jer mali Emeše koji prati nastavu na mađarskom jeziku, kao i pripadnici ostalih nacionalnih manjina koji žive u Srbiji, ne dobija nacionalnu čitanku,
„Na 8 jezika nacionalnh manjina se odvja nastava kod nas i ja ne isključujem mogućnost da će ovo biti sredstvo i za neke nacionalne manjine, čiji nastavnici se budu upoznali sa samim sadržajem, da će pojidine segmente ove čitanke korstiti“ kaže Đukić Dejanović.
Prpipremaju se i nacionalne čitanke za treći i četvrti, od petog do osmog razreda, kao i jedna za srednje škole. Inicijativa je potekla od prvobitne zamisli predsenika Srbije da udžbenike iz srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije priprema i štampa država.
„Zato što je incijativa došla onda kada je došla, kada je predsednik Srbije dao incijativu koju su provsvetni radnici prihvatili, ona je došla u vreme kada je nacionalno biće u našoj zemlji počelo da se budi na neki drugačiji način, pravi način, na način da decu treba učiti kroz znanje“, zaključuje Đukić Dejanović.
Nacionalna čitaka biće besplatna.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Profesori primorani na dodatne poslove da bi preživeli