0
Svi ste bar jednom čuli za problem nelegalne gradnje na Savskom nasipu, ali njegove razmere vide se tek iz vazduha ili sa reke. Vikendice na njemu niču svima pred nosem već decenijama, mimo svih zakona i propisa. Ko živi na nasipu – kriminalci, političari, estrada ili „običan svet“? Ko je to dozvolio? Na kakvu opasnost stručnjaci upozoravaju?
– Ako u administrativnom srcu države sama država ne može da sprovodi zakone koje je usvojila u nacionalnoj skupštini onda se postavlja pitanje, pa koji je smisao postojanja države – smatra prof. dr Rarko Ristić sa Šumarskog fakulteta u dokumentarnom filmu N1 televizije „Korito privilegovanih.“
Branislav Božić iz Nacionalne ekološke asocijacije smatra da je sve kod nas kao po onom čuvenom stripu „pazi Mirko metak, hvala Slavko“, znači po sistemu neće nas, neće mene.
– Nadam se da se neće desiti nikakvo probijanje nasipa nekim budućim velikim vodama, ali ko će biti odgovoran zbog toga, ako do toga ne daj bože dođe – pita se Dušan Čavić iz udruženja „Za naš kej“.
Branislav Đorđević sa Katedre za hidrotehniku Građevinskog fakulteta smatra da je ovo što se radi sa nasipom igranje ruskog ruleta, ali onaj koji igra ruski rulet nije uperio pištolj sebi u glavu nego je uperio u Beograđane.
– Jako veliki broj objekata koji je napravljen odmah pored vodenog ogledala, između nasipa i reke Save je doveo do toga da vlasnici i korisnici tih objekata vrlo intenzivno buše taj nasip da bi doveli vodu, doveli struju – upozorava Ristić.
Nelegalno naselje postalo je vremenom potpuno funkcionalno, imaju i struju i vodu ali su i do njih kao i objekata došli nezakonito. Oni koji su bliže novobeogradskim blokovima struju su sproveli banderma sa gradske elektromreže, vodu cevima.
– Plaćam struju, vodu, kućni broj imam i to su mi sprovele nadležene komunalne službe. Katastar mi je dao kućni broj a na osnovu njega se dobija struja i voda – rekao je Milan Nikolić, vlasnik objekta na Savkosm keju.
Mnogi su primeri da su ljudi bušili nasip i tako se priključivali na gradski vodovod, tako da izgleda da su JKP Beogradski vodovod i kanalizacija omogućili ovim ljudima da se priključe kroz bušan nasip.
– Ovo je po mnogo osnova opasno, pre svega što se buši nasip i tako je trajno sada nasip oštećen – rekao je Oliver Ilić iz udruženja „Savski nasip“
Nisu svi imali iste mogućnosti, oni dalje od blokova koji su zapravo i prvi došli morali su da budu domišljati pa su se poslužili okolnim reni bunarnima koje održava JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Objekti koji služe za ispumpavanje pijaće vode za Beograđane postali su lokalni akumulatori.
– Mi smo se priključili 2000. godine uz kako da kažem njihovo razumevanje za naše potrebe i prosto su nam dozvolili uz njihovu kontrolu da se to uradi – kaže Vojislav Mandić iz udruženja „Zeleni raj“.
Od 16 renih bunara koliko ih je na Savskom nasipu neki izgledaju poput švajcarskog sira, izbušeni sa svih strana sa cevima i kablovima pobijenim u zidove.
– Ovo je parazitski koncept trošenja energije, struje i vode. To je parazitizam i igra sa strujom ne može biti tako jednostavna, zamislite da dođe do preopterećenja ili šoka tog istog bunara pa i on radi na struju – smatra geolog Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
– Mi tu struju uredno plaćamo i dobijamo račune i mi to međusobno podelimo na osnovu ukazivanja koja pokažu naša kontrolna brojila – objašnjava Mandić.
Branislav Đorđević sa Katedre za hidrotehniku Građevinskog fakulteta ukazuje da je ova situacija najveća sramota za JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i njihovo rukovodstvo.
– To je krivnično delo, vi sve njih stimulišete time što ih još vežete za svoj bunar i onda se hvalite time sa „ja mu i naplaćujem struju“. Mislim da ništa apsurdnije čuo u životu a mnoge stvari sam čuo – zaključio je Branislav Đorđević.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Geolog Božović ukazuje da može da dođe i do spoljnih zagađenja samih bunara i celog beogradskog vodoizvorišta.
Većina objekata na Savskom nasipu nalazi se u drugoj ili kako je definisano pravilnikom Ministarstva zdravlja užoj zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja. Reč je o prostoru ispod kog se nalazi pijaća voda za oko dva miliona ljudi.
– U ovakvoj zoni vodoizvorišta, evo u komšijskoj Mađarskoj na ostrvu Marget Sziget, koje je isto sportsko ostrvo kao što je i Ada Ciganlija, tamo ima zone gde ne možete ući jer su pod oružjem. Ovakve zone se čuvaju – kaže geolog Božović.
Mnoge kuće su sagrađene bukvalno uz same rene bunare. One su sagrađene u prvoj zoni zaštite, to je ona zona koja po zakonu , po članovima od šest do osam, ako se dobro sećam treba čak da bude ograđena, to je neposredna zona zaštite i te zone su u celom svetu neprikosnovene – kaže Branislav Božović.
Prof dr. Ratko Ristić ukazuje da mi sada imamo u neposrednoj blizini renih bunara da se raščišćava teren da idu neka vozila, prave se ti objekti, izvršavaju se građevinski radovi, rade mešalice, kreči se, farba se i sve to u zoni zaštićenog zemljišta.
– Vodovod je trebalo da interveniše tada kada su počeli ti objekti da se grade. Svi ti objekti su pravljeni kasnije, mi smo i rekli zašto zakupljujemo ali oni to prosto u svom rešenju nisu hteli da se bave time. Evo vama u zakup vodno zemljište pa vi gledajte da poštujete zakon i propise – zaključuje Vojislav Mandić iz udruženja „Zeleni raj“.
Iako je golim okom vidljivo na šta liče zone zaštite vodoizvorišta Savski nasip, nadležne insitucije nisu otišle dalje od konstatacije da je prilazak bunarima otežan, da su mnogi ispusti i zatvarači zatrpani ali i da je veliki broj objekata na samim drenovima što može da ugrozi vodosnabdevanje, kako je to u jednoj službenoj belešci zapisala sanitarna inspektorka.
Ceo dokumentarni film N1 televizije o Savskom nasipu „Korito privilegovanih“ pogledajte ovde: