Svi ste bar jednom čuli za problem nelegalne gradnje na Savskom nasipu, ali njegove razmere vide se tek iz vazduha ili sa reke. Vikendice na njemu niču svima pred nosem već decenijama, mimo svih zakona i propisa. Ko živi na nasipu – kriminalci, političari, estrada ili „običan svet“?

– Tomislav Nikolić ima dva objekta i ima kućicu jednu policijsku u ovom području i njega policija, ovi koji treba da sprovode zakon tu čuvaju. Kako se beše Čume zove? Zaštićeni svedok Čume i on je tu, šta da kažem. Po pričama ovde kuće imaju Nenad Kovač, privrednik poznatiji pod nadimkom Neša Roming, Milan Baćević bivši ambasador u Kini i ministar u Vladi Srbije, takođe po pričama tu je i Željko Bura, bivši načelnik  PU Zemun, mislim da se čovek zove Slaviša Topalović a bio je podpresednik opštine Zemun, ne znam da li je još uvek na nekoj funkciji – rekao je Dušan Čavić iz udruženja „Za naš kej“ u dokumentarnom filmu N1 televizije „Korito privilegovanih“.

Redovni profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, kome je uža naučna oblast erozija i konzervacija zemljišta i voda, ne veruje da je iko na Savsko nasipu dobio građevinski dozvolu da napravi bilo šta.

– Korito za veliku vodu je apsolutno tabu i ne samo sada i to traje milenijumima, da se bilo šta sme graditi u njemu i to je tako od onih hidrotehničkih civilizacija u dolinama Nila, Tigra, Eufrata, gore sve do Jangcekjanga. Hamurabijev zakon je čak definisao to – podseća Branislav Đorđević sa Katedre za hidrotehniku (AINS) Građevinskog fakulteta.

PROČITAJTE JOŠ:

Samo 16 parcela koje su pod objektima vode se pod privatnim vlasništvom i to u predelu koji se zove Jocina ada. Ostatak su parcele u javnoj svojini ili pripadaju Javnom vodoprivrednom preduzeću „Srbijavode“ zaduženom za Savski nasip a u kom navode da nisu izdali bilo kakve vodne akte i saglasnosti.

Zbog prenatrpanosti rečnog korita, ilegalno naselje se proširilo na deo nasipa koji se nastavlja posle Ostružničkog mosta na parcele JP „Srbijašume“. Oni su oteli državnu zemlju, to je državna zemlja gde su oni stavili ploče i onda su gradili.

– Svi smo mi uzurpirali to zemljište, to je tačno! Ali mi takođe tražimo da kupimo to zemljište, to zemljište ne može da uzme niko – smatra Milan Nikolić, vlasnik objekta na Savskom nasipu.

Foto: EPA/ANDREJ CUKIC

Iako je reč o javnom vodnom zemljištu, vlasnici objekta tražili su nemoguće, da kupe zemlju i legalizuju objekte. Pod plaštom navodne legalizacije objekata za koju je bilo jasno da se nikada neće desiti, nelegalne gradnja je nastavila da buja. U priču o legalizaciji nije bilo teško poverovati, ako na nju čeka i predsednik Srbije lično, što ne bi i drugi. Jer kao i ostali i Tomislav Nikolić, nekadašnji predsednik države  gradio je za sinove na nasipu nelegalno i to ne jednu već dve kuće. I Nikoliću i njegovim komšijama 2015. godine kada je donet novi Zakon o ozakonjenju objekata tadašnja ministarka građevinarstva poručila je da ne trebaju da se nadaju s obzirom na to gde su gradili.

Zorana Mihajlović Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

– Neće moći da budu legalizovani jer nisu mogli da budu legalizovani ni po prethodnim zakonima legalizovani. Nijedna vikendica koja se nalazi u tom prostoru neće biti legalizovana. Svi oni, znači svako ko je gradio, ali zaista svako, stotinu ljudi koji su pored vodotoka napravili objekete to nije bezbedno pre svega – tvrdila je tada Zorana Mihajlović.

Tada aktuelni predsednik Nikolić, koji je novi zakon podpisao lično tvrdio je da ni on a ni sinovi nisu znali da ne smeju da grade te je dao obećanje.

– Ja ne volim da mi drugi ruše ono što sam sam zidao, mi ćemo to ciglu po ciglu da sklonimo, samo bih voleo da  mi traže da vratim u pređašnje stanje, morao bih da navezem šuta i loma i da to lični na katakombe posle bombardovanja Beograda i onda bi država verovatno bila zadovoljna – rekao je tada Tomislav Nikolić.

Ipak, godinama kasnije objekti i dalje postojano stoje i još uvek su ilegalni.

– Ovde ovo nisu neki ljudi koji su tu došli zato što su beskućnici, zato što su odnekle proterani, zato što nemaju gde da stanuju, jer ko bi normalan gradio u koritu reke vikendicu, odnosno kuću za stanovanje, osim onih koji hoće da prave kuću za odmor. Vrlo je jasno kada se vidi ko tu dolazi vozilima, koja su to vozila, vidi se da su to skupa vozila i da to nisu neki ljudi koji imaju problem sa stanovanjem koji nemaju krov nad glavom, nego je to čista bahatost i zauzimanje vodne površine reke u Beogradu – rekao je Zoran Bukvić iz udruženja „Ulice za bicikliste“.

Redovni profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić smatra da verovatno na Savskom nasipu ima puno ljudi koji predstavljaju nešto u ovom društvu.

– Koriste sve svoje formalne i neformalne veze da na neki način legitimizuju i legalizuju svoje prisustvo tamo, opet pojedinci iz državne strukture neće da im se zameraju i imamo stanje kakve je na terenu – kaže Ristić.

Radiša Trajković Đani Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Turbo – folk pevač Radiša Đani Trajković, takođe jedan od stanovnika Savskog nasipa, rekao je u emisij „Exkluziv“ da njegovo naselje ljudi zovu policijsko naselje.

– To je meni drago, ima dosta ljudi iz policije a ne znam nijednog kriminalca – rekao je tada Đani Trajković.

– Ovo je divna lokacija za privilegovani i sve one koji imaju volju da na ovaj način uništavaju prirodu grada da imaju eto kao super mesto za izlet – smatra Čavić.

Branislav Đorđević sa Katedre za hidrotehniku (AINS) Građevinskog fakulteta smatra da je na Savskon nasipu sve suludo.

– Od svega je najsuludije to što grade poprečne nasipe kojih ima 13, oni im služe za spuštanje do njihovih kuća. Pazite, vi korito za veliku vodu presečete nasipom, vi ste napravili branu pa to je prosto nezamislivo da usporite tok i time podižete nivoe vode – u čudu tvrdi prof. dr Branislav Đorđević.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U izgradnji jednog poprečnog nasipa učestvovao je i nekadašnji narodni poslanik sa liste SNS-a a iz redova PUPS-a, novinar ali i učesnik rijalitija Farma i Veliki brat Aleksandar Saša Jovanović.

– Mi smo čekali da država to napravi a onda prošle godine u jeku neke glupe kampanje za ne znam šta su neki ljudi kojima to, kako kaže samo zadatak posao, došli bagerima i srušili put. Kažu da je put nelegalno podignut. Tako da u Srbiji ako nekom pada na pamet da podiže puteve između dva mesta, između dva sela, bilo odakle, neka zna da je to nelegalno i da ne radi na svoju ruku, nego neka čeka državu koja mu to sigurno neće uraditi – tvrdio je tada Jovanović.

– Sve te radnje su nelegalne, apsolutno nedozvoljene i ne postoji nijedan zakon koji to dopušta  – kaže prof. dr Ristić sa Šumarskog fakulteta.

Osim zakona jačeg, po tom zakonu kruna nasipa postala je prometna saobraćajnica kojom dnevno prolazi na desetina automobila, ali i kamiona i građevinskih mašina od po nekoliko tona.

Za poslednjih deset godina samo zahvaljujući aktivistima iz nekoliko udruženja građana priča o nelegalnoj gradnji na Savskom nasipu ostajala je u foskusu javnosti. No uprkos brojnim protestima od kojih su mnogi bili na ivici incidenta na nasipu je bivalo sve gore.

– Kruna nasipa je bila zemljana konstrukcije a onda kada su krenuli ovi uticajni da se divlje naseljavaju tamo onda su oni izboksovali da se nasip i delom asfaltira i time su stvar na neki način legalizovali njegovu divlju eksploataciju – zaključuje prof. dr Branislav Đorđević.

Ceo dokumentarni film N1 televizije o Savskom nasipu „Korito privilegovanih“ pogledajte ovde:

Komentari

Svi komentari (1)