0
Dnevnu štampu prelistavali smo i komentarisali u društvu politikologa Mladena Mrdalja. On se osvrnuo na naslov u novinama "Nova" da osim Beograda, SNS može da izgubi Niš, Novi Sad i Čačak.
– Imamo takvo iskustvo, Milošević je prvo izgubio gradove, ako se dobro sećamo 1996. godine na lokalnim izborima, ako se dobro sećam podatka, tada je 60 odsto stanovništva Srbije živelo u opštinama i gradovima pod kontrolom opozicije. Tada je opozicija dobila jedan ogroman resurs u svojim rukama koji je kasnije omogućio organizovanje pa i finansiranje 5. oktobra, prevrata 2000. godine. Tako da gradovi su to mesto gde se odlučuje kuda dalje i mislim da opozicija ima razloga da se bori za gradove i da u neke dve faze napada stabilnost režima, provo da osvaja gradova, jer onda ona može koristeći resurse tih gradova da ohrabruje soje pristalice, da njima daje poslove, da lokalne medija stavi pod svoju kontrolu, mislim da tu postoji potencijal. Nažalost opozicija je toliko razjedinjena da nema garancija da opet neće da se desi neki Boris Tadić koji će da ostane ispod cenzusa, a da ne uđe u neke koalicije sa nekim drugima – rekao je Mrdalj i dodao da svi moramo pogledati ove poslednje događaje u Narodnoj stranci.
Mrdalj se zapitao da li je primer raskola u Narodnoj stranci primer demokratije.
– Posvađaju se dva lidera i onda se pocepaju. Neko je tu kriv, neko je tu izbegao da ide na stranačku skupštinu pa da se demokratski unutrašnjom debatom reši problem. Opozicija je i dalje bolja od režima relativno gledano, ali pokazuje nam da boluje od istih boljki kao i režim – rekao je Mrdalj i dodao da nakon korišćenja veštačke inteligencije u svrhu političke manipulacija na TV Pinku svka škola mora da ima časove posvećena veštačkoj inteligenciji.
Mrdalj smatra da Amerika ne može da se previše bavi ovim regionom, a da Rusija i Kina mogu da traže nešto veliko u zamenu za Kosovo.
– Bez sankcija, pristici na Kurtija nisu pravi. Članstvo u UN ne garantuje poštovanje ljudskih prava na Kosovu – rekao je Mrdalj.
Komentarišući proteste „Srbija protiv nasilja“ on smatra da se samo na izborima može pokazati da je većina građana na strani opozicije.
– Ovako razjedinjena opozicija ne može da formuliše koherentan plan za radikalizaciju protesta, a posebno ne za sinhronizaciju radikalizacije izlaska na izbore. Nije problem koliko partija ima, već što se one tako svađaju između sebe i to govori i ova podela u Narodnoj stranci. Čemu to? Zbog čega? Zašto to nije moglo unutar partije da se reši? To je indikator da je opoziciji i dalje glavno pitanje kako biti glavni u opoziciji, a ne kako srušiti Vučića. Mislim da je to zaista uvredljivo za građane i trošenje vremena i energije opozicionih aktivista i postavlja se pitanje da li smo zaista došli do toga da je većini opozicionih poslanika, koji su i dalje bolji nego poslanici vladajuće partije, dovoljno da budu samo poslanici i da uživaju te privilegije, da im kaplje iz budžeta Srbija za finansiranje stranaka, da li je to njima zaista dovoljno, da li je to zaista cilj dobrim delom ljudi u opoziciji – postavio je pitanje Mrdalj.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Šta je Kosovo za opoziciju, a šta opozicija za Kosovo?
