Kraće radno vreme je strategija za dugo poslovanje - Tatjana Jovanović i Nebojša Matić

U poređenju s Evropskom unijom, gde je prosečna radna nedelja kraća za više od pet sati (36 sati), pitanje na koje su potražili odgovor gosti "Probudi se" je da li više rada znači i veću produktivnost.

Jovanović pojašnjava kako se računaju ti radni sati, šta sve spada u radne sate, imamo li iste kriterijume kao EU. Čini se da je radno vreme kraće što je zemlja razvijanija, te ona dodaje šta na to utiče.

Među članicama Evropske unije, najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj 39,8 sati, Bugarskoj 39 sati, Poljskoj 38,9 sati i Rumuniji 38,8 sati. Nasuprot tome, najkraće su radili zaposleni u Holandiji, prosečno 32,1 sat nedeljno, a slede Danska, Nemačka i Austrija sa po 33,9 sati.

U zemunskoj "Mikroelektronici" radi se četiri dana nedeljno i povećane su  plate radnicima, te Matić otkriva gde je tu video svoju računicu i šta je pokazao novi sitem rada.

Za prelazak na ovakav sistem direktoru i osnivaču Nebojši Matiću trebalo je skoro pet godina, a efekat je 30 odsto veća produktivnost. Nebojšina firma bavi se hardverskim i softverskim alatima za rad sa mikrokontrolerima, odnosno, čipovima koji se nalaze u svemu što nas okružuje. Nebojša je dobitnik nagrade menadžer 2023. godine.

On pojašnjava koliko je bilo teško preći na novi sistem rada i promeniti radne navike, da li je sve išlo glatko od početka ili su se ipak javljali neki problemi, kao i koliko dugo je trajala ta tranzicija.

"Digitalizacija i automatizacija neophodni su za bolju organizaciju radnog vremena" ističe Matić i dodaje da menadžment mora da želi da mi radimo četiri dana i da ne može taj zahtev da dođe od strane zaposlenih.

Radna nedelja za mnoge je utopistička ideja bez realnih ciljeva da se ostvari. Te Jovanović analizira da li je Nebojša samo imao sreće da sve protekne glatko i da takav sistem skraćene radne nedelje bude uspešan ili je to nešto što itekako ima smisla i daje odlične efekte. Ona dodaje šta je ljudima zaista više potrebno i da li je to više novca ili više slobodnog vremena za sebe, kao i mogu li da imaju i jedno i drugo.

"Povećanje zarade i smanjenje radnog vremena je motivacija za zaposlene", kaže HR konsultant.

Matić stalno ponavlja: nisam nikakav dobrica, već menadžer koji radi za dobrobit svoje firme, te sad pojašnjva da li je tajna u boljoj organizaciji i da li smanjenje broja radnih dana znači više posla tokom ta četiri radna dana.

"Ispunjenjem svih rokova poslovni partneri ne mogu da se bune na naša četiri radna dana. Dnevni autput znači da svako danas zna šta u firmi treba da uradi", kaže Matić te dodaje da inovacija najviše garantuje opstanak firme.

On dodaje i da bi bilo inovacije potrebno je da smo fokusirani i odmorni na poslu i otuda odluka o četiri radna dana.

Jovanović analizira i može li se isti sistem primeniti baš u svakoj firmi. Nebojšina firma ima oko sto zaposlenih, te se postavlja pitanje šta je sa onima koje broje i nekoliko hiljada radnika.

"Dobra organizacija je izrazitvo važna da ne bi bilo praznog hoda tokom radnom vremena. Svako treba da maksimizuje svoej potencijale, a filozofija menadžmenta u svakoj firmi je ključna.

Gosti "Probudi se" za kraj komentarišu koliko smo daleko od skraćene radne nedeljem kao i da li je četvorodnevna radna nedelja budućnost poslovanja.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Četiri radna dana u Srbiji – prilika za „novi život“?