Petak 13. poslednja je šansa da Srbija otvori klaster 3 u ovoj inicijativi koju je pokrenula Mađarska. Da li su digli ruke ili su imali preča posla, međunarodnoj konferenciji u Beogradu nisu prisustvovali ni nova komesarka za proširenje ni šef srpske diplomatije iako su bili najavljeni. 3 godine jedan klaster čeka, 3 su i prepreke: neuvođenje sankcija Rusiji, vladavina prava u Srbiji i stanje u medijima. Prepreke i oko Crne Gore koja je bliže ulasku u Evropsku uniju: ko ih kome postavlja? Opširnije, Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.
Članstvo Srbije u Evropskoj uniji, možda 2029, možda nikad. Ne zavisi od otvaranja poglavlja, već od geopolitike. Tako bi se u najkraćem moglo sabrati ono što smo danas čuli na međunarodnoj konferenciji „Strateški tokovi“ Foruma za strateške studije. Iako najavljena kao učesnica, nova evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je naajvila mogućnost proširenja zan najmanje jednu zemlju, nije se pojavila. Ipak, o Srbiji i njenom putu ka Evropskoj uniji, govorio je Emanulel Žiofre, ambasador EU u Srbiji.
„Ruska invazija na Ukrajinu je potpuno promenila geostratešku poziciju Evropske unije. To je bio okidač za širenje Evropske unije na istok. Zapadni Balkan nije zaboravljen, naprotiv. Što se Srbije tiče, plan rasta do 2026. je alatka za proširenje, Srbija je u tome uspešna, ali potrebno je raditi na unutrašnjim reformama, pitanju vladavine prava, medijima i rešavanju problema sa Prištinom“, kaže Emanuel Žiofre, ambasador EU u Srbiji
Od najavljenih nije došao ni Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, ali jeste njegov pomoćnik za Evropsku uniju, Miloš Todorović.
„Članstvo Srbije u EU je strateški cilj Srbije. Od decembra 2021. nismo otvorili nijedam klaster, iako je naša ekonomija veća od svih zajedno na zapadnom Balkanu. Bez Srbije, proširenje je upitno. Mislim da smo se vratili na put ka Evropskoj Uniji i da menjamo narativ o Srbiji kao zapećku Evropske unije. Ako otvorimo sva poglavlja do kraja 2026, onda je moguće da se pridružimo EU do kraja 2028. godine“, kaže Miloš Todorović. v.d. pomoćnik ministra spoljnih poslova.
Učesnik panela o strateškim tokovima i proširenju Evropske unije, onlajn vezom iz Brisela, bio je i član Evropskog parlamenta Matjaž Nemec, koji tvrdi da najveći test za predsednika Vučića neće biti otvaranje klastera 3, već moguće članstvo Crne Gore. Jer prsti vlasti iz Beograda u Podgorici nisu besposleni.
„Ako je predsednik Vučić iskren u svojoj politici evropskog puta, nećemo se suočiti sa geostrateškim izazovima. Ako nije onda ćemo videti da li on samo nosi masku iskrenosti. Zato će biti izazov šta će uraditi Vučić, a ne Srbija, zato što za mene Srbija nije Vučić, a Vučić nije Srbija“, smatra Matjaž Nemec, poslanik Evropskog parlamenta.
Među govornicima i savetnik predsednika Slovenije za spoljnopolitička pitanja, Zlatko Šabić.
„Evropa nema izbora nego da zaokruži Evropsku uniju što pre. Slovenija pomaže regionu koliko može, a otkad je Hrvatska postala član EU, odnosi nikad nisu bili bolji, uprkos nerešenim problemima. To je način i cilj kom treba da teži i Srbija“, kaže Zlatko Šabić, savetnik predsednika Slovenije.
A čemu se nadati i šta Srbija može da očekuje od pridruživanja Evropskoj uniji, kad skoro svaki predstavnik vlasti ne propušta priliku da vređa evroposlanika i izvestioca za Srbiju, Tonina Piculu?
„Tonino Picula ima bitnu institucionalnu ulogu. On će pisati izveštaje koje će parlament usvajati zajedno sa ostalim evropskim parlamentarcima, zato sam siguran da će taj odnos i ostati na institucionalnom nivou jer je u interesu Srbije i Evropske unije da imaju otvorenu, konstruktivnu i produktivnu raspravu“, kaže Žiofre.
U današnjoj raspravi moglo se čuti i da Srbija neće za vreme predsedavanja Mađarske Evropskom unijom, otvoriti poglavlje 3. Iako su ispunjeni tehnički uslovi, na dnevni red dolaze tri ključna pitanja, neuvođenje sankcija Rusiji, vladavina prava i mediji.
„Svi znamo da je uslov uslova bio REM kome je istekao mandat, dakle raspisan je novi konkurs. Vladavina prava uvek može da se ocenjuje na različite načine, a sankcije Srbija neće uvesti Rusiji i to je političko pitanje koje nema nikakve veze sa otvaranjem ovog klastera“, kaže Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije
Zato potpredsednica Narodne skupštine, tvrdi, otvaranje klastera 3 je više političko, nego tehničko pitanje.
„Čuli smo i da je ceo proces zasnovan na zaslugama, a ovo dokazuje da nije, zato što je jesno da je Srbija tehnički ispunila uslove, dakle spremna je za otvaranje klastera, a opet dolazi do nekoliko faza blokiranja od strane nekoliko zemalja. 0:40, 0:51 i bez obzira što će biti petak 13. hajde da se nadamo nekim pozitivnijim vestima“, tvrdi Kovač.
Mađarska inicijativa da Srbija na putu ka članstvu u Evropskoj uniji otvori klaster 3, o konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kako danas stvari stoje, ostaće na inicijativi do daljeg. Ipak, nakon tri neuspešna pokušaja, ostaje i onaj poslednji na međuvladinoj konferencija o otvaranju poglavlja, zakazanoj za petak 13.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – „Šta smo skrivili Bugarima“; Ništa od klastera 3, rampa za Srbiju