Nakon što je Narodna skupština usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti rasprave o zvanjima, titulama i zanimanjima u ženskom rodu se ne stišavaju. Odbor za standardizaciju srpskog jezika pozvao je Ustavni sud da poništi tek doneti Zakon, jer smatra da jezik treba da se menja bez prisila. Sa druge strane, deo struke i aktivista za ljudska prava govori da je u pitanju sloboda izražavanja.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti kaže može vojnikinji, psihološkinji, filozofkinji. Ipak, Odbor za standardizaciju srpskog jezika kaže ne zvanjima, titulama i zanimanjima u ženskom rodu.

„Šta je to drugo nego nasilno menjanje strukture srpskog jezika, dakle jezički inženjering, politizacije srpskog jezika, ideologizacija i ne znam koje sve reči tu da upotrebim“, ističe Vladan Jovanović iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika poručuju da se ovim Zakonom razara srpska gramatika, te su zbog toga pozvali Ustavni sud da ovaj Zakon proglase neustavnim.

„Mi smo u poslednjoj odluci samo potvrdili sve ono što smo u prethodnim odlukama navodili dajući primere o besmislenosti i neutemeljosti zakonskih odredaba. Pre svega, u upotrebi pojma gramatički rod koji nije u skladu ni sa naukom o srpskom jeziku, lingvistikom“, ističe Vladan Jovanović.

Autorka Priručnika govori da je bitno koristiti rodno osetljiv jezik jer se na taj način uvažava trud, napor i sva dostignuća ženske borbe za jednakošću.

„Ono što treba naglasiti jeste da rodno osetljiv jezik zapravo je oblik slobode izražavanja. Njegova namera, niti funkcija nije da na bilo koji način menja strukturu srpskog jezika, jer kako sam već naglasila imenice ženskog roda koje označavaju zvanja, titule i zanimanja su sastavni deo srpskog jezika, već upravo njegova funkcija je stilska i retorička da proširi to polje slobode izražavanja“, kaže Jelena Lalatović, autorka Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika.

Naši sagovornici saglasni su sa saopštenjem Matice srpske, koje Lalatovićeva vidi kao kompromisno rešenje.

„A to je da Zakon ne bi trebalo da na ovako autoritaran način donosi i propisuje upotrebu rodno osetljivog jezika, već da bude u skladu sa našom jezičkom kulturom i da omogući ravnopravnu upotrebu i muškog i ženskog roda u zvaničnoj komunikaciji. Mislim da bi to bilo najpravednije i najdemokratičnije rešenje“, smatra Jelena Laltović.

Kazne za nepoštovanje ovog Zakona kreću se od 50 hiljada do 2 miliona dinara. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije odgovorilo na naš zahtev da obrazloži kritike koje je izneo Odbor za standardizaciju srpskog jezika.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Nemanje Vidića možete pogledati ovde: