5
Zaustavljanje svakodnevnog života kao način da se spreči širenje virus je krajnja mera koju izbegavamo da prepručimo, ali i ona dolazi u obzir ukoliko sve ostale mere ne daju rezultate, ocenio je Marijan Ivanuša, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji. On misli da će se situacija, kao i u celoj Evropi, pogoršavati, ali u kojoj meri da to zavisi koliko se budu poštovale epidemiološke mere.
Ivanauša je u emisiji „Probudi se“ na TV Nova S apelovao na građane da se pridržavaju osnovnih epidemioloških mera, kao što je nošenje zaštitine maske, držanje neophodne fizičke distance, pranje ruku, respiratorna higijena i izbegavanje većih okupljanja.
„Izbegavamo da preporučimo zaustavljanje života zbog snažnog uticaja na svakodnevni život ljudi i pogubnih posledica po privredu. To je kranja mera, ali će i ona doći u obzir ako ništa drugo ne proradi. Ljudi treba da shvate da je neophodno da mere poštuju bez obzira na sve“ poručio je predstavnik SZO u Srbiji.
Upozorio je da i kašnjenje sa uvođenjem strožih mera može da bude opasno i naveo primer Slovenije, koja je „početkom oktobra imala od 200 do 300 novozaraženih dnevno, kada su mnogi mislili da drže stvari pod kontrolom, a sada imaju po dve hiljade obolelih dnevno“.
„Građani moraju da budu svesni da je ovo pandemija i da situacija može drastično da se promeni za dve tri nedelje“, naglasio je.
U Srbiji, kako je ocenio Ivanuša, postoji relativno dobar broj mera koje su na snazi, ali za koje je, kako je istakao, jako važno da ih svi poštuju.
„Ako vam neka mera ne radi, ako recimo ljudi ne koriste maske u javnom saobraćaju, a javni saobraćaj predstavlja rizik za širenje virusa, onda vam ništa ne preostaje nego da zatvorite saobraćaj ili da povećate broj autobusa. Postoje ta prilagođavanja mera, koja su moguća“ naglasio je on.
Podsetio je da Nemačka ima visoke kazne za one koji ne poštuju mere, dok Francuska uvodi potpuni karantin da bi se sprečilo širenje virusa.
„Mislim da većina ljudi u Srbiji poštuje te mere. Da se ne poštuju mi bismo sada imali Bergamo. Setite se katastrofe u Severnoj Italiji u martu i aprilu, to ga treba da se plašimo. Dok postoji 90 odsto ljudi koji su osetljivi na virus uvek imate rizik da to bukne i da imate toliko bolesnih da ne možete da ih lečite. Može da se desi da imate toliko umrlih da ne možete da ih sahranite“ upozorio je.
Naveo je primer Holandije i Češke, zemalja sa razvijenim zdravstvenim sistemom, „koje zbog povećanja broja zaraženih ne mogu da prihvate sve bolesne ljude u bolnicu, već šalju neke u Nemačku“.
„U Belgiji je dozvoljeno da zdravstveni randici koji su zaraženi koronom, ali nemaju simptome bolesti, mogu da dolaze na posao i rade jer nemaju dovoljno osoblja koje će da brine o pacijentima. Ne želim da plašim nikoga, ali ponavljam da je u pitanju epidemija“ naglasio je.
Govoreći o vakcini protivkoronavirusa, Ivanuša se nada da bi prve doze vakcine mogle da budu dostupne do kraja ove godine ili možda početkom sledeće.
„To će biti u početku ograničene količine, pa će prioritet biti lekari i ugrožene grupe, ali cela ova situacije potrajaće još neko vreme“ zaključio je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
