0
Privatni grad unutar grada, Beograd na vodi, postavlja prioritete u skladu sa voljom vlasti i poslovnim interesima njeih pripadniaka i bliskih finansijera, daleko od realnih potreba većine građana, mišljenja urbanističke struke, brige o istorijskim i arhitektonskim celinama i svemu što zaista čini duh jednog grada. Aktivisti, grupe građana, opozicione stranke koji godinama pokušavaju da spreče širenje investitorske novogradnje po meri novokomponovane elite, danas su predali i građanske peticije, svesni da se možda bore protiv vetrenjača. Nastavlja Jelena Kikić, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Pune ruke papira, a na svakom listu po jedan razlog zašto širenje Beograda na vodi mora da se zaustavi. 10.000 građana je potpisalo primedbe na najavljene izmene prostornog plana, a sve to prikupili i Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam predali aktivisti udruženi po zborovima gradskih opština i oko inicijative Beograd ostaje. Protive se proširenoj verziji Beograda na vodi koja po planu bi treba da zauzme četiri delove čak četiri opštine. U brojevima: da se sa 177 prostre na čak 344 hektara površine grada .
„Ulazi leva obala Save, ulazi desna obala Save sa Sajmom, delovi Ade Ciganlije, rukavac kod Ade Ciganlije, Topčiderska reka, delovi zaštićene kulturno-istorijske celine Topčider, sve se to izuzima iz hijerahije planova koji postoje i uopšte iz normalnih zakonskih procedura i stavlja se u jedan prostorni plan za privatnog investitora nad kojima građani nemaju više nikakvu kontrolu. Mi smo ovde došli da to zakonskim putem, kako je pripisano zakonom o planiranju sprečimo, da uložimo primedbe“, kaže Marko Jakšić, arhitekta i aktivista Inicijative „Beograd ostaje.“
Ni park ni vidikovac, Terazijska terasa nema ni hladovinu ni staze ni dovoljno klupa ni pristojne stepenice. Održava se koliko mora i samo zato što je u strogom centru. Nedaleko odatle, skoro 100 godina mlađi Beograd na vodi uveliko ima ono za čim ostatak grada čezne. Drvored i travu. I sistem za navodnjavanje koji radi i kad je napolju preko 30 stepeni. Jasno je koji deo grada vlast, i oni koji u njeno ime potpusuju odluke, više vole i mnogo ulažu.
„A šta vam kaže to što od perioda Ne davimo Beograd pa evo do danas Beograd na vodi se samo širio, ništa nije uspelo da ga spreči i zaustavi, zašto mislite da će sad nešto da se promeni? Ja ću podsetiti da kada smo krenuli i organizovali kao Ne davimo Beograd demonstracije protiv Beograda na vodi da je to bio početak krunjenja SNS. Danas stojimo ovde gde u Beogradu prethodna četiri dana više organizacija i više hiljada potpisa je skupljeno upravo protiv ovog plna. Danas stojimo sa zaleđinom i Kosjerića i Zaječara, ja sam sigurna da su građani spremni da zaustave to da budžet Grada Beograda subevncioniše englesku travu dok mnoga naselja u Beogradu još uvek nemaju kanalizaciju“, kaže Natalija Stojmenović, Zeleno-levi front.
„Vi ste spomenuli da se borimo 11 godina, to je tačno, mi kada smo počeli stotinak primedbi je bilo koje su se distribuirale preko interneta, sada imamo te desetine hiljada o kojima pričamo. Mi smo skupili 1300 u redovima, na šatndovima, druge organizacije su radile što je takođe vrlo dobro, u vreme kada smo počinjali mi smo bili sami, sada ima još ljudi koji su shvatili da je problem Beograda na vodi ključni problem Beograda“, ističe Zdravko Janković, Zeleno-levi front.
PROČITAJTE JOŠ:
Najlepše i najvrednije lokacije koje Beograd ima, deo po deo postaju tuđi, dok se javnost u radu i odlučivanju u vezi s privatnim projektom proglašenim od nacionalnog značaja preskaču ili zaobilaze. Od arhitekture, urbanizma, istorije, kulture, ekologije pa i uspomena i ličnog doživljaja grada najvažnija je postala cena kvadrata.
„Beograđani su nam ukazali poverenje time što su nam dali i svoju adresu i lične podatke na tim primedbama. Sve što je u interesu Beograda, sve što je u interesu svih nas oni su prepoznali kao nešto što nije samo gradska priča nego što je priča iznad , znači Beograd na vodi više nije samo projekat koji uništava jedan grad, on uništava celu Srbiju“, kaže Viktor Gavrilović, aktivista Inicijative „Beograd ostaje.“
„Zamislite da struka u totalu uđe u sve to, pronaćiće nnogo što šta kad obični građani su našli pregršt primera gde se krši bilo koji stav biulo šta što se tiče samog projektovanja. A gde je struka, ne učestvuju svi? Pa doći će i njihovo vrijeme. 30 je sednica, nadam se da će se pridružiti nama u tom trenutku i reći sa svoje strane o čemu se tu radi“ smatra Igor Anđelić, predstavnik zbora građana Batajnice.
Pored 10.000 primedbi koje su prikupili aktivni građani i odbornici Zeleno -levog fronta su Agenciji za prostorno planiranje odneli kutije sa više od 1300 potpisanih zamerki. Pre isteka roka za žalbe to je učinio i Kreni-promeni. Uz 2.500 primedbi predali su i peticiju sa oko 35 hiljada potpisa za očuvanje Beogradskog sajma. A posle javnog uvida sledi javna rasprava, najavljena je za 30. jun.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
3
0
0
10
1
BONUS VIDEO: Da li je megalomanski projekat Beograda na vodi potreban Beograđanima – Božena Stojić, ministarstvo prostora
