Ko je naručilac 3D vizualizacije projekta izgradnje kula na beogradskom Hipodromu?

Naš klijent, vođen željom za inovacijama, odlučio je ne samo da promeni, već da transformiše Hipodrom. Umesto starog izgleda, predložio je da se prikaže zona u kojoj će se arhitektura skladno uklopiti sa poslovnim i luksuznim okruženjem, piše na sajtu CGI Kite, koji je 3D studio sa sedištima u Ukrajini, Poljskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Ko je klijent i po čijem nalogu je na ovom sajtu objavljeno da će iznad Hipodroma biti izgrađene grandiozne zgrade, ne piše.

"Koliko sam ja upućen nije reč o zvaničnom arhitektonskom birou nego o platformi na kojoj se vizualizuju prostori. Međutim to je jedan ozbiljniji poduhvat i napor učinjenda bi se ti renderi proizveli ne verujem da je reč o nekom slobodnom vremenu koje je utrošeno nekog entuzijaste, očigledno neke namere postoje", kaže Dragomir Ristanović, arhitekta i urbanista, RERI.

OZa sad na sajtu postoje dva moguća rešenja, a oba obuhvataju četiri ogromne kule, koje se nalaze u neposrednoj blizini pristupnih saobraćajnica za Most na Adi. Drugim rešenjem dimenzije Hipodroma smanjuju se za pola. Još 2022. godine na ranom javnom uvidu predočen je koncept Generalnog urbanističkog plana Beograda gde je predviđeno izmeštanje Hipodroma u Ovču i tada je to pravdano nedostajućom takmičarskom infrastrukturom na sadašnjoj lokaciji.

"Sada vidimo da je kompleks Beograda na vodi planiran da se proširi. On je u potpunosti obgrlio teritoriju na kojoj se nalazi hipodrom i nalazi se trenutno planirana je izgradnja stambenog kompleksa i vrtića između šećerane takođe spomenika kulture i samog beogradskog hipodroma", kaže Ristanović.

"Beograd na vodi je krenuo kao rušenje jedne države u Savamali tako da najbitnija bitka za Beograd koji će biti po meri nas i gde ćemo imati normalan ili kvalitetan život će se upravo odvijati kroz generalni urbanistički plan", ističe Natalija Stojmenović, Zeleno - levi front.

"Šta se dešava sa institucijama i pojedincima pri institucijama koji mogu da iskažu neki stav protivljenja? Šta se dešava sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika? Nije sve što je ovim planom obuhvaćeno pitanje nekog spomenika ali ne možemo da govorimo o spoemnicima kao da su smešteni u neki muzej ili neku galeriju. Govorimo o čitavim ambijentalnim celinama i o čitavom gradu u krajnjoj liniji. Šta se dešava sa akademskom zajednicom, sa građevinskim fakultetom? To pitanje postavljam sa dozom ironije budući da je Građevinski potpisnik smrtne spresude starom savskom mostu. Šta se dešava sa Arhitekturom i sa Saobraćajnim fakultetom i sa svim tim strukturama pri akademskoj zajednici koji bi mogli i morali u ovom trenutku da imaju neki stav?", navodi Dejan Atanacković, pisac, aktivista inicijative "Most ostaje".

Atanacković sa saborcima iz inicijative nije uspeo da sačuva Stari savski most I sada gleda još jedan simbol Beograda koji nestaje.

"Nama to nije uspelo upravo zato što se nije stvorila kohezija koja je bila neophodna da bi se most odbranio", kaže Atanacković.

Na sajtu studija CGI Kite pre nekoliko godina objavljene su vizualizacije za transformaciju Stare šećerane u stambeno-poslovni kompleks, i to pre nego što je i ovaj spomenik kulture bio ponuđen na prodaju. Šećerana je prodata prošlog leta firmi Konkord vest za 690 miliona, a novi vlasnici i dalje ne objavljuju svoje namere u vezi sa Šećeranom. Inače, ta kompanija je pored još nekoliko projekata radi i na izgradnji trostrukog podzemnog parkinga ispod Narodne biblioteke Srbije, protiv koje se radnici biblioteke bune.

"Planira se rušenje zaštićenih objekata, planira se ugrožavanje čitavih prirodnih celina, planira se novo širenje Beograda koje je potpuno neprirodno i koje građani ne žele", kaže Atanacković.

Na oči građana nestaju spomenici kulture, a novizgrađene kvadrate kupuju bogataši i planiraju da se šire.

"Nisam optimista u pogledu toga da donosioci odluka planiraju da taj kompleks koji se tu nalazi čitav vek zadrži na ovoj lokaciji", upozorava Ristanović.

"Za sada znamo da Beograd na vodi želi da se proširi sa šest na 13 parcela ali ništa ne kaže da to u jednom trenutku neće stati. To nije širenje planiranog i normalnog razvoja, to je širenje jednog privatnog grada sa skupocenim kvadratima koje nijedan normalan Beograđanin ne može da priušti", kaže Stojmenović.

"Neće ovaj režim stati dok se ne zaustave njegova kriminalna gradilišta", ističe Atanacković.

A ona se zaustavljaju telima. Množina. Do sada ih očigledno nije bilo dovoljno da se spasi Generalštab, Sajam, Savamala, Hotel Jugoslavija, zgrada Stare pošte i sve one zgrade koje su bile rani primeri moderne arhitekture. Koliko je para oteto, broji se i tek će se brojati.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Za Stari Most je kasno, šta još Beograd na vodi uskoro treba da proguta