Evropska politička zajednica: Kako sačuvati evropski mir?

Evropa mora da smanji svoju zavisnost od uvoza energenata i da učvrsti sopstveni bezbednosni sistem, a proširenje Unije na Zapadni Balkan je poželjno ali...To je suština satsnaka u Nudimšetši lidera zemalja članica i onih koji teže članstvu. Dok tek prestoji usaglašavanje na irem planu sa Vašingtonom pod adminsitracijom Donalda Trampa, predsednik Srbije očekuje strateške, a ne birotkartske odluke Brisela. Priču nastavlja Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.

Evropska politička zajednica, za zemlje kandidate neka vrsta predvorja članstva u Evropskoj uniji, peti samit održava u Budimpešti, gradu do kojeg je predsednik Srbije mogao vozom iz Beograda, da je ispunjeno njegovo obećanje iz 2015. da će brza pruga biti gotova za tri godine. Teme u Budimpešti u skladu sa formatom, široke.

„Imamo tri tačke o kojima ćemo razgovarati. Prva je zajednički plan za konkurentnost, digitalizaciju i dekarbonizaciju. Druga je kako da prevaziđemo našu prekomernu zavisnost, da stvorimo više šansi za našu ekonomiju i biznise. Obe ove tačke zasnovane su na izveštaju Marija Dragija, a treći element je da ojačamo naše odbrambene kapacitete i investicije i da budemo spremniji“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Predsednik Srbije na ove teme došao je da doda i nekoliko saveta za evropske lidere. Šta Evropa mora?

„Smatram da Evropa mora da se ponaša strateški odgovorno, da mora da donosi strateške odluke. Ne da se bavi tricama i kučinama i birokratskim procedurama oko bilo čega. Da mora da sagledava realnost nego što je to do sada bio slučaj“, kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

I mir u svetu.

„Neko mora danas da govori o miru i moja poruka ključna će biti da se konačno krene u razgovore o primirju. Ne o tome ko će da pobedi, pošto ja ne mislim da ima pobednika u ratu, već kako da se napravi mir. Taj mir je blagorodan za ceo svet, za Evropu posebno. Ako to neki ljudi neće da razumeju, ja.. Ali videćete i danas već, ja mogu da naslutim kako ćemo to da izgleda“, kaže Vučić.

Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana i njihovom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, evropski lideri na liniji postavljenoj i prilikom nedavne turneje predsednice Evropske komisije.

„Mi imamo sasvim jasan plan puta za Zapadni Balkan. Želimo da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže Evropskoj uniji i usred smo pristupnog procesa. Sada je važno da zajedno radimo na našem planu rasta što znači da je Evropska Unija otvorila vrata za zzajedničko tržište. Zemlje Zapadnog Balkana treba da sprovedu reforme, da stvore jednake uslove za svoje kompanije i onda na to dolaze dodatne investicije iz Unije. Biće to dakle stvaran plan rasta za ove zemlje“, rekla je Ursula fon der Lajen.

„Ja svakako podržavam da zemlje Zapadnog Balkana budu članice Evropske unije. Nadam se da će svako uraditi svoj domaći zadatak. Evropska unija treba da se pripremi za proširenje i to zahteva dosta truda na različitim poljima. Zemlje Zapadnog balkana sa druge strane znaju šta treba da urade – da sprovedu reforme, da osiguraju vladavinu prava i da reše međusobne nesuglasice“, rekao je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.

Na plenarnom delu samita, govori lidera, ovog puta i prilika da se obrati neko sa Zapadnog Balkana. Srpski predsednik ističe ono što u domaćim medijima retko pominje. Ima zamerku na kritike zbog neuvođenja sankcija Rusiji i podseća koliko Srbija pomaže Ukrajini.

„Ako poredite malu Srbiju sa nekim većim evropskim zemljama i sa svim zemljama Zapadnog Balkana, naša podrška Ukrajini bila je značajno veća. Kažem to ovde, u prisustvu ukrajinskog predsdnika. Moje pitanje za vas, velike evropske lidere, da li je zaista uvek bio važniji taj birokratski pristup kada je reč o sankcijama Rusiji ili je važnija suština“, kaže Vučić.

A o suštini na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, u slučaju Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, brinuće slovenka Marta Kos koja je dobila zeleno svetlo za poziciju nove evropske komesarke za proširenje. Ona, bar u prvim izjavama kao najbliže lčanstvu u Uniji u narednih nekoliko godina vidi Crnu Goru i Albaniju , dok je Srbija na dužem štapu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.