Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, ali stare primedbe - vladavina prava, napredak u pregovorima sa Kosovom, neusklađenost sa spoljnom politikom Evropske unije. U nekim oblastima je zabeležen napredak, ali minimalan. Da li je dovoljan da se naša zemlja brže kreće na evropskom putu u jutarnjem programu "Probudi se" pitamo šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu Emanuela Žiofrea.

On se osvrnuo na to kako da razumemo ocenu Evropske komisije da je napredak ograničen i kojom brzinom Srbija ide ka članstvu u Evropskoj uniji.

–  U nekoliko aspekata juče je bio istorijski dan kada govorimo o proširenju, ovaj izveštaj predstavlja faktičku ocenu stanja u Srbiji šta treba das e uradi u procesu proširenja, naravno postoji pomak i napredak u mnogim oblastima i u većini oblasti je napredak postignut ali mi želimo da vidimo više napretka. Znam da postoji frustracija u Srbiji zato što je proširenje EU dug proces i zato trebamo da radimo brže, moramo da pojačamo napore jer Evropska unija nudi novu perspektivu zemljama Zapadnog Balkana – rekao je Žiofre i dodao da je vladavina prava ključna za proširenje u EU.

Žiofre je pojasnio kako da razumemo to što je premijerka Ana Brnabić posebno zadovoljna i ističe pomake u medijskoj oblasti i to što delegacija Evropske unije u Srbiji takođe hvali taj medijski zakon, ali se sa druge strane u izveštaju ukazuje na sledeće stavke:

  • da medijski zakoni nisu usklađeni sa evropskim stadardima
  • da je vlasništvo nad medijima sporno
  • da nedostaje medijskog pluralizma
  • da nije objašnjeno zašto peta nacionalna frekvencija nije dodeljena
  • da postoji politički i ekonomski uticaj na medije

Kako ako je sve ovo detektovano možemo da govorimo o pozitivnim medijskim pomacima.

– Izveštaj sadrži jednu iznijansiraniju ocenu, on ističe da se izdešavalo i šta treba da se uradi, postoji ograničen napredak u određenim oblastima, kada govorimo o REM-u potrebno je da on bude nezavisniji što je i postignuto ovim zakonom u čijem pisanju su učestvovala i medijska udruženja, zatim vidimo i jaču ulogu Saveta za štampu, zatim sufinansiranje medija je transparentnije, bolji su kriterijumi i sve je pristupačnije i sve su to pozitivni aspekti. Kada je reč o državom vlasništvu medija to je bila velika debata ali i u njoj ima pozitivnih pomaka i moramo da vidimo kako će pravila konkurencije, spajanja i ukrupnjavanja po pitanju vlasništva realizovati. Ali medijski pluralizam mora da se brani, uređivačka politika medija mora da bude nezavisna i to ćemo svakako pomno pratiti – rekao je Žiofre.

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu smatra da građani Srbije moraju da vide korist od EU i pre članstva i da novim predlogom o integraciji EU želi da spremi zemlje Zapadnog Balkana za članstvo.

– Evropska unija je rešena da ide napred sa proširenjem, važno nam je to. EU će novac ka Zapadnom Balkanu raspoređivati zavisno od brzine reformi. Moramo da smanjimo jaz između zemalja Zapadnog Balkana i EU. Imamo plan za smanjenje troškova rominga za zemlje Zapadnog Balkana – rekao je Žiofre koji se osvrnuo takođe na sprovođenje Briseslkog i Ohridskog sporazuma.

Žiofre ističe da ti sporazumi moraju da se sprovode i da EU insistira na normalizaciji odnose, a ne priznanju Kosova.

– Priština mora da ispuni svoj deo sporazuma koji je postignut. Mora da se sprovede ozbiljna istraga o incidentima u Banjskoj, odgovorni moraju da budu privedeni pravdi – rekao je Žiofre i dodao da se nada fer izborima u Srbiji koje će EU pomno pratiti.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

PROČITAJTE JOŠ:

BONUS VIDEO: Igor Bandović: Srbija ne otvara nijedan novi klaster iz političkih razloga, a to su sankcije Rusiji, vladavina prava i pregovori sa Kosovom

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar