0
Srbija je u septembru prvo snizila dozvoljenu količinu aflaktosina u mleku da bi samo osam dana kasnije usvojila pravilnik kojim je granica, ovog opasnog i kancerogenog sastojka, vraćena na staro. Do kraja 2024. godine pićemo mleko sa aflatoksinom koji je iznad evropski dozvoljenog proseka. Da li je mleko koje pijemo i kupujemo u srpskim prodavnicama opasno i imamo li razloga za zabrinutost u jutarnjem programu "Probudi se" pojasnila je Danijela Đukić Ćosić, profesorka na katedri za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta.
„Treba imati na umu da granice koje se postavljaju u našoj zemlji i Evropskoj uniji nisu jedinstvene, nisu iste ni na svetskom nivou. Granice koje su sada kod nas predstavljaju bezbedni nivo“, kaže profesorka.
Kao primer navodi da je u Americi i Japanu granica 0,5 mikrograma što je duplo više nego u Srbiji gde je sada 0,25.
„Evropski standard je najstroži, što ne čudi, jer je njihov standar stroži za brojne toksične supstance ne samo u hrani već i u kozmetičkim proizvodima. Ključno je da su svi ti nivoi koji su postavljeni u svetu po naučnim saznanjima – bezbedni. Da bi aflatoksin izazvao akutni efekat trebali bi da popijemo enormne količine mleka“, objašnjava Đukić Ćosić.
Ipak upozorava da dugoročno može biti efekta zbog kancerogenog potencijala te supstance i smatra da upravo zbog toga treba smanjivati graničnu vrednost u mleku.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Aflatosin u mleku – bolje obratite pažnju na grickalice
