Srbija pripada Evropi - ponavljaju zapadni zvaničnici, a to pre svega znači pripadanje stavovima Evropske unije koji, bar što se prema politike prema Rusiji tiče, nisu u skladu sa većinskim raspoloženjem u Srbiji, inače potpuno zavisnoj od ruskog gasa i skoro potpuno oslonjenoj na rusku podršku oko statusa Kosova. A, naročito ne pred izbore, kada sve pršti od poruka suverenosti. Ali srpska privreda direktno zavisi od novca EU u čije članstvo želi da uđe, a na svojoj koži znamo kako je to kad ste u direktnom sukobu sa zapadom.
O diskretnim nezgodnim porukama iza zatvorenih vrata i javnom obostranom razumevanju tokom posete austrijskog kancelara u Beograd, u prilogu NewsmaxAdrie govorili su Vesna Malešić, urednica u nedeljniku NIN i Mihailo Gajić, novinar „Talasa“.
„Austrija, iako je deo zapadnog sveta, mnogo je manja privreda i manja je država, i nije članica NATO-a, tako da mislim da nije toliko zainteresovana za pitanje između Rusije i Evrope, kao na primer Nemačka. Austrija je među 10 zemalja sa najvećim direktnim investicijama u Srbiji, one su u poslednjih sedam godina iznosile oko 1,6 milijardi evra, postoji oko 400 austrijskih preduzeća koja zapošljavaju oko 22.000 ljudi u Srbiji“, objašnjava Mihailo Gajić, novinar „Talasa“.
Na pitanje da li spoljna politika koju predsednik Srbije vodi skoro 10 godina sada stiže na naplatu i može li Vučić da drži balans na klackalici između Evrope i Rusije, urednica u nedeljniku „NIN“ Vesna Malešić kaže da njoj smeta to što Srbija ne može da se smesti negde i da ovaj narod zna s kim je u društvu i gde ide.
„Ovo mi je malo kao pokušaj da dobije do izbora nešto, ono što brine mnogo više jeste to proputinovsko raspoloženje koje je u poslednjih 10 godina veoma poraslo u Srbiji“, kaže Vesna Mališić.
Više o ovoj temi pogledajte u prilogu.
Bonus video: Obavezna vakcinacija u Austriji: Šta je sa Srbima koji su primili Sputnjik i Sinofarm?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar