Berlinski proces - nova deklaracija i stari uslovi

Tamo gde je i počelo pre 10 godina - Berlin je juče bio mesto susreta šefova država članica eu i lidera zemalja Zapadnog Balkana. Domaćin - naslednik incijatorke berlinskog procesa Angele Merkel, kancelar Olaf Šolc.
"Evropska unija je kompletna samo ako je Zapadni Balkan njen deo. Danas svi vi, lideri Zapadnog Balkana, preduzimate korak ka našem zajedničkom cilju", poručio je Olaf Šolc, kancelar Nemačke.

Ka zajedničkoj budućnosti kroz pojčanu dinamiku normalizacije odnosa - poruka nemačkog kancelara Beogradu i Prištini.

"Molim vas, nemojte dopustiti da vas prošlost odvrati od puta ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. I dalje sam uveren da ta budućnost leži u EU, a da tamo vodi samo jedan put – potpuno sprovođenje sporazuma koje ste već postigli", rekao je Šolc.

Kao i prošle, i ove godine izostao je predsednik Srbije, koji dočekivao delegaciju MMF-a. U Berlin je stigao premijer Miloš Vučević, zabrinut zbog, kako je rekao, mogućih provokacija Prištine, na koje su ga upozorili veterani ovakvih događaja.

"Nije bilo teških tonova, naravno ima tu uvek nekih peckanja ili provoklkacija, ali ništa što bi predstavljalo diplomatsku opasnost za našu državu, rekao bih da je genralnio bila dobra atmosfera", rekao je Miloš Vučević, predsednik Vlade Srbije.

Glavna tema bila je CEFTA , sporazum o slobodnoj trgovini, jer je Priština nakon pretnje da će biti isključena iz sporazuma, posle godinu i po ukinula zabranu uvoza robe iz Srbije. Potpisana su dva dokumenta - priznanje fakultetskih diploma i akcioni plan za regionalno zajedničko tržište za period od 2025.do 2028. godine.

"Iako pre 10 godina nije bio slučaj, danas je proširenje EU na vrhu naše agende. Kada gledam u budućnost, vidim svih šest zemalja Zapadnog Balkana kao deo EU", poručila je Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropske komisije

"Dokumenti na koje mi nemamo nikakve zamerke, naravno Srbija uvek stavlja svoju rezervu da mi vodimo Zapadni Balkan kao 5+1, a ne šest kao što oni ističu, generalno je bila konstruktivna atmosfera, ja sam rekao da Srbija ostaje opredeljena na svom EU putu, kao glavnom strateškom geoplitičkom cilju", rekao je Vučević.

Ali na tom putu ni Srbija, ni region nisu daleko odmakli. A Berlinski proces je 2014. pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel kako bi se zemlje Zapadnog Balkana približuile EU i kao što je na samitu EU 2003. godine u Solunu obećano - postale članice.

"On jeste pokrenut ad hoc, 10 godina kasnije i dalje deluje dosta improvizovano. Menjale su se razne države koje su bile domaćini samita. Berlinski proces je terbalo da ubrza integraciju Zapadnog Balkana u EU, pitanje je šta on ubrzava kada taj proces više de facto i ne postoji", ističe Aleksandra Tomanić, direktorka Evropskog fonda za Balkan.

"Cilj je bio da se ne izgubi momentum, i Nemačka, i Francuksa i Merkelova je znala 2014. godine da će ovaj proces da se oduži, da nećemo ući tako brzo i onda je napravljen projekat čiji je cilj da održi taj momentum. Iza svega toga nažalost stoji činjenica da EU ni tada, ni danas, nije znala šta da uradi sa ovim zemljama", kaže Ognjen Pribićević, biviši ambasador u Berlinu.

Potpisani sporazumi su nastavci već ranijih, neispunjenih sporazuma. Pre dve godine u Berlinu dogovoreni su međusobno priznavanje ličnih dokumenta, univerzitetskih diploma i nekih profesionalnih kvalifikacija, ali od toga do danas ništa.

"Potpisuju se razne stvari na tim sastancima, ali implementacija je onako. Pre tri godine je potpisana zelena agenda za Zapadni Balkan, gde je dogovoreno da će se čuvati od biodiverziteta, vazduha, voda, znamo svi kako to izgleda i dalje, evo kreće grejna sezona, uskoro ćemo ponovo biti najzagađeniji region u svetu", kaže Tomanić.

Od onoga što se potpiše i zvanično izgovara, ponekad su važniji oni razgovori na marginama.

"Ovde na ovom samitu čujemo iz neslužbenih izvora da će se pokušati signalizirati Šolcu da po pitanju saradnje i sa Srbijom i sa Aleksandrom Vučićem bude oprezan, tj da pitanje litijuma ne bude važnije od standarda koje Srbija mora ispuniti na putu u EU", prenosi Srećko Matić, novinar Dojče Velea.

Uz čestitke za uspehe Šolc poručuje - da ne prođe još 10 godina, a da zapadnobalkanska šestorka ne bude deo Evropske unije. Do kraja ove godine počeće isplata novca planiranog planom rasta - jer Ursula fon der Lajen najavljuje pet od šest neophodnih agendi će biti usvojeno do kraja nedelje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Radomir Diklić iz Evropskog pokreta u Srbiji: Šta je doneo Berlinski proces?