0
U prvih 10 meseci ove godine skoro 35 hiljada stranaca dobilo je dozvolu za rad i privremeni boravak u Srbiji što je jedan manji grad. Od volana, do građevine, fabrika, magacina, supermarketa...Bežeči od svoje bede šansu za zaradu našli su u državi u kojoj su bekstva ka boljem oslobodila radna mesta u brojnim oblastima. Kako ovde žive i rade, pošuju li poslodavci sve obaveze ili su im radnici iz inostranstva šansa da se štošta preskoči pa uštedi? Više u priči Ane Zulbehari, reporterke Dnevnika na TV Nova.
U potrazi sa poslom Lanama Hempanga put je odveo sa Himalaja 6.000 km dalje, u Šumadiju, da radi ono što što Kragujevčani neće.
„Svakog trenutka, svakog dana nedostaje mi porodica. ovde sam došao zbog posla, da bih zaradio za njih“, Lanam Nempang, radnik JKP Šumadije.
U čistoći kažu, radnici iz Nepala rade pod istim uslovima kao i domaći, uz platu od 65.000 dinara idu doprinosi za penziono i socijalno, prevoz, topli obrok.
„Posao koji obavljamo je veoma odgovoran i potrebno je da postoji optimalan broj zaposlenih, ali pošto naši sugrađani ne žele da rade tu vrstu posla, neophodno je da angažujemo nekoga, pa makar to bili Nepalci“, kaže Maja Nikolić, rukovodilac sektora čistoće JKP Šumadija.
Za razliku od Lanama, koji jedva čeka da se po isteku ugovora vrati u Nepal, kubanska porodica zaposlena u proizvodnji pvc cevi u Čačku planira budućnost u Srbiji.
„Ja i moja žena došli smo kao turisti tri meseca i napravili ugovor sa ovom firmom, posao i možemo da živimo ovde, imamo boravak, i živimo ovde, ima malo zime, nije ista klima kao u Kubi, ali živimo ovde super. Imamo dobre ekolege, dobar šef, radimo super i ja volim moj posao“, kaže Andres Migel Rodrigez Kan, radnik u firmi „Akvapan“ u Čačku.
Čačanska firma takođe je imala problem da nađe lokalne radnike. Posao je, kažu, zahtevan, potrebni su mladi koji mogu da stoje za mašinama i rade i u 3. smeni. Kako objašnjava direkor proizvodnje – do kubanskih radnika došli su preko supa, oni imaju potrebne dozvole, sami plaćaju smeštaj i hranu, a firma ispunjava sve zakonske obaveze.
„Imali smo problem za uposlenjem domaćih radnika, upravo zato što ljudi rade godinu, dve zbog uslova tri smene, svi teže ka lakšim poslovima. mi smo to uradili osluškujući firme koje su to već uradile, prvo kulturološka, pa onda i jezička barijera postoji, ali to naravno već prevazilaze, oni su kod nas već godinu dana i adekvatno ispunajavju svoje zadatke i u slučaju proširenja obima posla, opet bih se odlučio da dovedem ljude sa strane“, kaže Dragan Romandić, rukovodilac proizvodnje u firmi „Akvapan“ u Čačku.
Sa strane je ove godine, samo po evidenciji portala ministarstva informisanja za 10 meseci dozvolu za boravak i rad dobilo skoro 35.000 ljudi. Poređenja radi, toliko stanovnika ima Kikinda.
„Taj broj je sigurno veći, zbog novog zakona i statističke evidencije podataka koje pratimo. podatke možemo naći i kod nacionalne službe za zapošljavanje i kroz MUP, kada saberete te podatke, u poslednjoj analizi koju smo radili mi smo sabrali, taj broj prelzi preko 50.000 radnih dozvola. U srbiju pre svega dolaze randici iz Kine, Rusije, Indije, pa tek onda Nepal, Šri Lanka i na kraja Kuba“, kaže Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije.
PROČITAJTE JOŠ:
Neki zbog sankcija i političkih razloga, neki da bi zaradili više nego u njihovim zemljama. I nisu samo na gradilištima, sve češće ih viđamo za volanima, a ima ih u marketima, fabrikama i pa i u it industriji.
„Srbija nema dovoljno radne snage, kako zbog demogarfije, emigracija i velikih infrastrukturnih projekata i rasta koji imamo poslednjih godina, kada je potrebnio da tražite radnike, tražite tamo gde ih još ima i gde su što jeftiniji“, kaže Jevtović.
Iako poslodavci kažu da strani radnici nisu jeftiniji i da uz njih idu i troškovi boravišne i radne dozvole, smeštaja, toplog obroka, a ponekad i prevodioca, sindikati upozoravaju da su manje plaćeni od kolega iz Srbije i da će zbog toga biti oborena cena rada i domaćim radnicima.
„Godišnje imamo deficit 50.000 lica na tržištu snage, ta radna snaga mora negde se popuni. Mi ćemo taj problem imati još veći u narednim godinama, mi moramo imati politiku koja će da zaštiti naše radnike, da obezebedimo da naša lica ne razmišljaju o tome da budućnost vide u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji, nego da ostanu u Srbiji i da obezebedimo da taj priliv starnaca ne utiče na cenu rada u Srbiji, na to da se snižavaju stečena prava naših lica“, kaže Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska pitanja Sindikata „Nezavisnost“.
„Po našem zakonu ne možete nikog da platite ispod minimalne cene rada, ali svi ti radnici se dobro raspitaju kako su i koliko plaćene pozicije na koje dolaze ovde. Tako da niko ni od njih neće da pristane, ako imam platu od recimo 100.000 zašto bi neko pristao da radi za 50.000 dinara, kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Sindikati kažu – nemaju ništa protiv dolaska stranih radnika, ali oni moraju da imaju ista prava kao i domaći. U praksi, tvrde nije uvek tako,
Pošto im je država olakšala procedure, ne zna u kakvim su uslovima smešteni, kako se hrane, kakvi su im uslovi rada, da li mogu da se slobodno kreću ili se zloupotrebljavaju. Poslodavci ipak kažu – da moraju da budu prijavljeni i da imaju i radno vreme pauze, odmore, penziono i zdravstveno osiguranje kao i ostali.
„Mislim da bi trebalo svakako obezbedi mogućnost tim radnicima da se učlane u sindikat ili da pokušamo kroz sindikalno delovanje da zaštitimo njihova prava. Imali smo primer Linglonga, i nekih drugih kompanija, gde su radnicima oduzimali pasoš ili su imali druga ograničenja, verujem da takvih slučajeva ima, ali moramo da se potduimo da takvih slučajeva bude što manje i da razumemo njihovu poziciju, kaže Jevtović i dodaje „da ne pričam o isnpekcijama, prilično su rigorozne, velike su kazne, ako dođu na crno, zaposle ih na crnom da nisu prošli bezbedonosne procene, to onda bude na majke mi, ali pošto neće niko da rizikuje svoj posao da bi zaposlio nekog, ne mogu da tvrdim da se ne dešava nigde, ali retko, retko ko se upušta u to“.
Ali nisu isto privatnici i državna dogovaranja. Uprkos dokazima za trgovinu ljudima u Kineskoj fabrici guma, sa kojom je Srbija sklopila ugovor, svi peru ruke, Lingong tvrdi da nije znao da im se pred ulazom nalazi radni logor.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
10
0
2
BONUS VIDEO – Srbija postaje mesto utočišta za strane radnike: Dr Ahmed iz Palestine svoje zaposlenje našao je u blizini Pančeva
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
