Kuvari sa Kube, radnici na građevini iz Mongolije i Turske, vozači iz Pakistana i Šri Lanke... Usled nedostatka radne snage, to je postala srpska svakodnevica. Zbog toga su i poslanici u Skupštini nedavno usvojili izmene zakona koje olakšavaju procedure za dobijanje boravišnih i radnih dozvola za osobe koje nisu srpski državljani. Nevenka Rešetar iz agencije "Ino consult" Novi Sad, koja reguliše papirologiju i dozvole za rad stranaca u našoj zemlji, kaže za Nova.rs da je u potrazi za poslom u Srbiji bilo i dosta intelektualaca, a među njima čak i abdominalni hirurg sa Kube - jezička barijera i administrativne procedure sprečile su ga da ovde nađe posao u struci, pa se zaposlio u jednoj fabrici kao fizički radnik.
On nije jedini primer, ističe naša sagovornica, bilo je i inženjera, zubara i ostalih vrhunskih stručnjaka koji se nisu snašli u Srbiji, jer nisu savladali jezik.
Rešetar je za Nova.rs rekla da svega oko 20 odsto stranaca koji dođu u Srbiju govori engleski. Posao za njih se, prema tome, traži na pozicijama gde jezik nije neophodan.
To su poslovi u fabrikama – na trakama, mašinama i proizvodnji. Prema njenim rečima, stranci na primer rade na klasiranju jaja i njihovom pakovanju, na proizvodnji drvene ambalaže za voće, i na građevini.
Sagovornica Nove je istakla da je prethodnih godina najviše Kubanaca tražilo poslove u našoj državi, jer su ovde mogli da borave 90 dana bez vize.
„Nisu se naročito pokazali dobro kao radnici. Velika je razlika u mentalitetu. Svako je individua za sebe naravno, ali generalno su ostavili takav utisak“, kaže Rešetar.
Ona dodaje i da je poslednjih godinu dana u Srbiju došlo i dosta Mongolaca, oni su karakteran narod, vredni su i dobro su se pokazali.
PROČITAJTE JOŠ
„Mi nimo agencija za zapošljavanje. Mi isključivo radimo boravišne i radne dozvole. Poslodavcima preporučimo, oni idu na probni rad, kako se poslodavci odluče – ako nas angažuju da završimo kompletnu papirologiju mi čitavu proceduru vodimo do kraja“, kaže Rešetar.
Ispričala je da poslove traže u svim oblastima, a najvažnije im je da za poziciju znanje jezika nije neophodno.
„Imali smo visoko obrazovanog hirurga, vrhunskog, za abdomenalni deo, koji je radio kao fizički radnik. Jednostavno je jako teško zbog jezika“, ispričala je Rešetar.
Kako kaže, njemu nije predstavljalo problem da radi posao za koji je „prekvalifikovan“.
Stranci se mahom dobro uklapaju u Srbiji, iako većina boravak ovde vidi kao put ka bogatijim evropskim zemljama. Ipak pojedinima, kaže Nevenka – već treću godinu produžavaju papire.
„Imamo porodica koje su i kupile nekretninu u Vojvodini, decu su upisali u škole“, kaže Rešetar.
„Ima onih koji hoće stvarno da ovde da žive i rade, ali ih jako malo. To su stabilne porodice, oni ne razmišljaju o Španiji niti Nemačkoj“, dodaje.
Sagovornica Nove ističe da mahom mlađi ljudi žele da iz Srbije odu dalje, ka Zapadu.
Rešetar ocenjuje da je Srbija dobro mesto za život i da je zarada u odnosu na cene – prihvatljiva. Dodaje da oni u agenciji strancima traže poslove uz koji ide i smeštaj.
To je jedan od razloga zbog kog agencija izbegava da za strance traži poslove u Beogradu.
„Ne savetujemo (strancima) Beograd, baš zbog većih troškova“, navela je.
„Ponekad pristanemo da odradimo za neki posao u Beogradu, ali izgubimo ceo dan za jednu firmu. Ovde (u Novom Sadu) nemamo taj stres. Radimo proverene firme i trudimo se da budemo korektni prema svima“, ispričala je Rešetar.
BONUS VIDEO Nikola Nešić: Vladajuća struktura vrlo vešto zloupotrebljava Zakon o radu nad našim radnicima, a juče je usvojila izmene Zakona o zapošljavanju stranaca
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare