Podeli:
Foto:EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Istraživači sa Harvarda, analizom podataka u Sjedinjenim Američkim Državama, utvrdili su vezu između aerozagađenja i veće stope smrtnosti od koronavirusa. Pulmolog Dragoljub Paunović smatra da je za takva istraživanja još uvek prerano, i da trenutno jedino možemo da govorimo o uticaju zagađenja vazduha na bolesti pluća.

U članku Njujork Tajmsa koji govori o istraživanju veze izmenju stope smrtnosti izazvane koronavirusom i zagađenja vazduha, naglašava se da su analizirani podaci iz 3.880 okruga u SAD, na osnovu kojih su istraživači T. H. Čen Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard utvrdili direktnu vezu između udela PM 2.5 čestica i visine stope smrtnosti od bolesti Kovid-19.

Istraživanje je pokazalo da čak i blago povećanje zagađenja vazduha česticama u godinama koje su prethodile pandemiji može da se poveže sa porastom od 15 odsto u stopi smrtnosti, piše “Gardijan”.

“Sve mikročestice koje ljudi udišu dovode do raznih problema sa plućima. Prvo nastaje opstruktivna bolest pluća, drugo u zavisnosti kakve su čestice, može dovesti i do karcinoma i drugih bolesti”, objašnjava pulmolog Dragoljub Paunović za Nova.rs.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Paunović kaže da se sigurnošću može tvrditi da aerozagađenje šteti plućima.

“Što je čestica manja ona dublje prodire u pluća. One veće ostanu na grlu, ždrelu i dlačicama nosa, ali one sitne u dugom periodu idu daleko dublje u plućni parenhin. Pluća su kao jedan balon gde se one zadrže na nivou alveola i tu ostanu. Samo kašalj može da ih izbaci, ali ne može uvek. Kad se zalepe vremenom se talože i tu se onda menja struktura bronha, sluzokože i onda čovek dobije malignu bolest ili nešto drugo, objašnjava pulmolog.

Paunović kaže da je kod ljudi, koji su godinama izloženi zagađenju vazduha, respiratorni trakt generalno u lošem stanju, kao i da se njihova pluća mogu porediti sa plućima pušača.

Tim ljudima će, po njegovim rečima, svakako biti teže ako dobiju koronavirus.

zagađenje vazduha nerp
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

“Smanjena je funkcija pluća, imaju kašalj, imaju sekret koji stoji, imaju verovatno dodatne infekcije uz sve to i kada se još doda virus, verovatnije je da će teže da podnesu, brže će dobiti upalu pluća na primer”, kaže Paunović.

Međutim, on ipak smatra da je za ovakva istraživanja u Srbiji prerano, kao i da je upitno ono što je rađeno u SAD, jer epidemija ne traje dovoljno dugo.

“Korona u Srbiji traje mesec dana, u SAD manje od dva meseca, a ozbiljno istraživanje zahteva studiju koja obuhvata jako veliki broj ljudi i faktora, tako da su prerani zaključi o tome bezvezni”, kaže Paunović.

Da je za utvrđivanje veze između zagađenja vazduha i stope smrtnosti od koronavirusa još uvek rano, tvrdi i Srđan Kukolja iz Health and Environment Alliance (HEAL).

“Ovaj prvi presek situacije, prve analize nisu dovoljne da bi imali priču o tome, još uvek ne postoji dovoljno ulaznih podata za to. Bilo je već studija na tu temu i sigurno će ih biti, ali one nisu dovoljno zvanične i još uvek nema dovoljno podataka”, rekao je kratko Kukolja za Nova.rs.

Sa druge strane, prema istraživanju Svetske zdravstvene ogranizacije, u Srbiji je zbog izloženosti zagađenom vazduhu u toku 2016. godine prevremeno umrlo 6.592 ljudi, dok su izgubljene ukupno 131.183  godine života. Od tog broja, 1904 osobe je preminulo od bolesti pluća, uključujući i 802 pacijenta sa kancerom pluća, dok su ostali preminuli usled kardiovaskularnih bolesti.

zagađenje vazduha nerp
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ove sitne čestice, kao i nešto krupnije od njih, PM10 četice, koje su glavni zagađivači vazduha u Srbiji, svakako negativno utiču na zdravlje pluća, u čemu su saglasna oba naša sagovornika.

Prema poslednjem Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2018. godinu, gradovi u kojima je zabeleženo preko 100 dana sa prekomernim zagađenjem vazduha su PM10 česticama su: Valjevo, Užice, Smederevo, Beograd (Novi Beograd), Kraljevo, Sremska Mitrovica, Užice i Kragujevac. Od toga je u Valjevo bilo zagađeno čak 170 dana, što je praktično pola godine.

Pored toga, veliko je zagađenje i u Pančevu, Subotici, Kosjeriću, u kojima je u toku 2018. godine zabaleženo oko 90 dana sa prekomernom koncentracijom PM10 čestica.

Prema izveštaju, prekomerna količina PM 2.5 čestica je u toku 2018.godine registrovana u Beogradu, Smederevu, Kosjeriću, Kraljevu, Subotici, Čačaku, Nišu, Subotici i Kragujevcu.