1
Kineski vlasnici RTB Bor prave velike probleme seljanima koji žive u njihovoj okolini. Glavni razlog je, tvrde meštani Krivelja, pokušaj Kineza da za male pare kupe njihova imanja, ali ne cela, već samo delove koji im trebaju. Nekima od njih, čiji su članovi porodice zaposleni u rudnicima čak su pretili otkazima ukoliko im ne prodaju zemlju. Mnogim seljanima, kojima su imanja RTB Bora prekinula vezu sa delovima zemlje, trevaju propusnice da bi prošli do sopstvenih njiva, i ne samo njima, već i svim članovima porodice ili posetiocima.
Pre privatizacije nisu uspeli da postignu dogovor o prodaji imovine tadašnjem RTB Bor, a sada sa novim vlasnikom kompanijom Ziđin Koper Bor (Zijin Copper Bor) ne mogu da postignu dogovor o ceni.
„Kinezi su nam ponudili cenu koja je manja od tržišne cene, na koju mi nismo pristali. Oni nude cenu iz 2018. godine“, započinje priču Suzana Dragulović iz Krivelja. Njeno imanje nalazi se u samoj sanitarnoj zoni Površinskog kopa „Veliki Krivelj“.
„Kad god želim da odem na svoje imanje, moram da im pokažem propusnicu zato što prilazni put pripada njima. Od kada su Kinezi došli, imam velike peripetije sa svim tim stvarima. Moram jednom godišnje da izvadim propusnicu, moram da za svakog sa strane, ko želi da dođe na moje imanje, izvadim propusnicu. Kada treba kombajn da prođe na moju njivu – i za njega traže propusnicu, kao da odlazim u tuđe“, kaže Suzana.
U svom vlasništvu ima voćnake, šumu i vikendicu.
„Kada su došli da procene moje imanje od 3,95 hektara, hteli su da uzmu samo obradivo zemljište, livade i vikendicu, bez šume. Kažu da im šuma ne treba. Nisam htela da im dam tako polovično, jer tada ne bih imala prilaz svojoj šumi, ako bih im prodala sve. Pozvali su me posle mesec i po dana i ponudu dali putem telefona, a ja sam tražila da mi sve dostave napismeno, ali nisu hteli. Kasnije su mi ponudili da pristanem na staru cenu za celokupno imanje koja iznosi oko 200 dinara po kvadtratnom metru, a sada je 560 dinara, i da će mi zaposliti sina ako na to pristanem“, kaže vlasnica imanja u Krivelju.
Dragutin Živković problem sa imanjem ima od 2018. godine.
„Ima nas tri vlasnika za 12 ari zemljišta. Reč je o šumi koja je, dok je rudnik bio u vlasništvu države, proglašena za javno dobro. Na to mi nismo pristali, ali su nam je oduzeli. Tako da su radnici rudnika 2018. godine ušli na naš posed i posekli šumu, pozvali smo policiju i tražili da nam nadoknade štetu, ali kineski vlasnici rudnika to ne žele“, kaže Dragutin.
Ni Dragoslav Vladić zbog radova u Površinskom kopu „Veliki Krivelj“ ne može da dođe do svog imanja.
„Moje imanje je prisilno oduzetno, ne mogu da priđem, da obezbedim drva za zimu, jer krupice (kamene gromade) padaju direktno na put i na moje imanje i plašim se za svoju bezbednost. I meni su ponudili cenu od pre dve godine, a meni ta cena ne odgovara, jer moramo da kupimo neko drugo imanje, šumu, da bismo imali za sebe“, kaže Vladić.
On smatra da bi kupovina imanja od strane kompanije Ziđin mogla da znači i doseljavanje kineskih državljana.
„Koliko je nama poznato ovde rade i njihovi robijaši, tamo ima krug koji je zatvoren i oni odatle ne izlaze. Ali nije samo to problem, već je problem što nas oni uslovljavaju. Moj sin je upravnik u rudniku ‘Cerovo’ i oni mene uslovljavaju da im prodam imanje, inače će mi otpustiti sina sa posla, to mi je rekao glavni direktor Ben, ali za to nemam dokaz jer smo na sastanku bili samo nas dvojica sa prevodiocem“, kaže Vladić.
Dragomiru Bogrinoviću je rudnik već neovlašćeno ušao u posed imovine, kamene gromade oštećuju šumu, a on ne sme da priđe bliže iz bezbednosnih razloga.
„Jednostavno ne žele da razgovaraju sa nama. Morali smo da ih tužimo i pozvali smo rudarsku inpekciju, nisu mi ni nudili zvanično, na papiru, da otkupe zemljište, samo su me pozvali telefonom i nudili za 5,5 hektara oko 20.000 evra. Pošto nema nikoga na imanju, već mi je pokradeno pola šume, jer su oni svima rekli da smo mi isplaćeni za zemljište“, kaže Dragomir.
Kineska kompanija „Ziđin Majning“ u decembru 2018. godine je zvanično preuzela Rudarsko tako da im je pripalo 63 procenta vlasništva nad Borom.
Prema predstavljenom investicionom planu, Kinezi su se obavezali da ulože ukupno 1,26 milijardi dolara u RTB u narednih šest godina od čega će 75 odsto investirati u prve tri godine. Takođe, Ziđin se obavezao da sačuva 5.000 radnih mesta i da investira dodatnih 200 miliona dolara za rešavanje dugova, čije je pokrivanje predviđeno UPPR-om (unapred pripremljen plan reorganizacije).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
