Zašto je opasno to što država stalno odlaže nova pravila na tehničkim pregledima?

Ista odluka doneta je i pre dve godine, to jest 2021. Stalno pomeranje roka za ove dve stavke ide u prilog vozačima, ali nikako ne ide u korist bezbednosti u saobraćaju.Odlaganje pojedinih rešenja, što se dešava već godinama unazad, nije najbolje rešenje, kaže predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP) Vlada Marinković.„Međutim, problematika bezbednosti vozila i saobraćaja pokrivena je ne samo Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila, već i Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, kao i važećim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Trenutni problem je to što se zakon i pravilnici ne menjaju sinhronizovano, te zbog toga pojedini zahtevi i normativi nisu usklađeni, a često se ne mogu menjati jednovremeno. Potrebno je napraviti suštinske promene u regulativi tako da se u Pravilniku o tehničkom pregledu nalazi sve ono što se tiče tehničkih pregleda. Sada to nije slučaj“, objašnjava on.Donošenje odluke o primeni propisa, pa njeno odlaganje, a zatim ponovno donošenje i odlaganje, deluje pomalo neozbiljno. Marinković kaže da postoji više razloga zašto je to tako.„Jedan od razloga je taj što se sistem tehničkih pregleda u Republici Srbiji mora pripremiti za primenu novih postupaka ispitivanja što zahteva određeno vreme, obuku kontrolora i njihovo licenciranje, kao i testiranje pojedinih rešenja. Sa druge strane, donosioci odluka moraju mnogo brže da reaguju u implementaciji pojedinih rešenja koja se predlažu od strane merodavnih institucija, ali istovremeno mora da se radi na podizanju opšte svesti svih učesnika u saobraćaju (vozača, radnika na tehničkom pregledu, donosioca propisa, društva u celini) o važnosti bezbednosti vozila i saobraćaja“, ističe Vlada Marinković.

On kaže da je Pravilnik dovoljno dobar, te da prati preporuke EU iz 2014. godine, ali da se u međuvremenu dosta toga promenilo u uvek dinamičnoj auto-industriji, došle su nove tehnologije, nove direktive, tako da je vremena za usaglašavanje i gubljenje sve manje.Kada su u pitanju katalizatori, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopšteno je da će resorno ministarstvo raditi na tome da se podigne tehnička ispravnost vozila u Srbiji.„Pošto vidimo da primena odredbe kojom se regulišu izduvni gasovi ne ide dovoljnom brzinom Vlada Srbije je donela podsticajne mere, pa se planira da se oko 140.000 vozila koja nemaju katalizator zameni do 2026. godine, što je deo strategije da se do 2030. godine zamene sva stara vozila. Dakle, umesto kažnjavanja biće praktično nagrađivanje novim vozilima, kako bi se zamenili svi automobili sa standardima motora manjim od Euro 3“, rekao je v.d. pomoćnika ministra za drumski saobraćaj.Problem je i vozni park u Srbiji, čija je prosečna starost 17 godina, te je neophodno neprestano i postepeno unapređivanje normative i regulative u odnosu na uslove koje vozila na tehničkom pregledu moraju da zadovolje.„Za najstarija vozila promene su irelevantne, jer pravila koja su važila u trenutku proizvodnje se nikada ne menjaju. Institucija tehničkog pregleda vozila je izuzetno važna i svi vozači i vlasnici voznih parkova moraju biti svesni činjenice da se mora posvetiti posebna pažnja utvrđivanju mogućih neispravnosti na vozilima, pogotovo onih koji se odnose na ispravnost ključnih sistema bezbednosti kao što su kočioni sistem, sistem upravljanja, provera izduvnih emisija…“, objašnjava Marinković.Svaki vozač najbolje poznaje svoje vozilo, te bi pre tehničkog pregleda, to jest registracije, trebalo da reši problem ukoliko on postoji.Marinković kaže da se najčešći problemi vozila na tehničkom pregledu odnose na stanje i performanse kočionog sistema (radno, pomoćno, parkirno kočenje, neujednačenost sila kočenjem, razlika sila kočenja), problemi sa izduvnom emisijom, sa uređajima za osvetljenje puta i signalizaciju, odnosno svako odstupanje opšteg stanja vozila od onoga kako je vozilo tipski homologovano.

Na pitanje da li se na tehničkim pregledima „gleda kroz prste“, odgovara da ga moramo uputiti vozačima, kontrolorima na tehničkom pregledu i onima koji kontrolišu rad tehničkih pregleda.„Razlozi za mnoge probleme su i ti da se godinama unazad dozvoljava uvoz polovnih vozila sa upitnim performansama u pogledu bezbednosti i uticaja na životnu okolinu“, ističe on.Kako piše Biznis.rs, veoma važna novost je uvođenje Centralnog informacionog sistema tehničkih pregleda (CISTEP) u bliskoj budućnosti koji će znatno srediti i unaprediti ceo sistem. Tada će dobar deo „gledanja kroz prste“ nestati.Stanje u regionu je nešto bolje, skoro sve okolne zemlje su već prošle kroz period tranzicije i usaglašavanja normi tehničkog pregleda, mada je poznato da postoje mnogi problemi.„Moramo što pre da se upustimo u njihovo rešavanje, bez odlaganja. Za to imamo sve neophodne resurse u pogledu znanja, opreme i volje da se to uradi i da se stanje provere bezbednosti vozila podigne na znatno viši nivo nego što je to sada. Mi stojimo na raspolaganju nadležnima u zemlji da pomognemo u ovome što je izuzetno značajno za celo društvo i sve učesnike u saobraćaju“, kaže Marinković.Kako prenosi Paragraf.rs, predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP) Vlada Marinković kaže da ukoliko smatrate da ste oštećeni prilikom tehničkog pregleda potrebno je da pošaljete mejl Upravi saobraćajne policije ili da se obratite lokalnoj jedinici Uprave saobraćajne policije.„Prvo bi trebalo da dobijete odgovor da li imate osnova za pokretanje žalbe, pa ukoliko se odobri potom ide vanredna kontrola tehničkog pregleda. Na taj način ne možete da oborite odluku, jednostavno se samo traži ponovno utvrđivanje stanja vozila. Možete da odete na drugi tehnički pregled, ili da pokrenete prekršajni postupak za nesavesni rad tehničkog pregleda na kome ste već bili. MUP može samo da naloži da se ponovo izvrši kontrola vozila“, objašnjava on.Bonus video: Vozili smo Toyotu Corollu Cross - Vrhunski hibridni automobil za celu porodicu, ali da li vredi ovog novca?