0
Jedna od najnovijih i često korišćenih fraza u automobilskoj industriji je „softverski-definisan automobil“. Tradicionalistima se ova fraza verovatno ne dopada, a na društvenim mrežama sve češće vidimo primedbe kako su automobili počeli da baguju kao kompjuteri ili pametni telefoni.
Kompjuteri u automobilima nisu ništa novo, jer se koriste još od kraja 1970-ih godina, iako su poznatiji kao elektronske kontrolne jedinice (ECU). U suštini ipak jesu kompjuteri, jer zapravo predstavljaju hardver koji upravlja softverskim kodom koji omogućava da se razne stvari dese.
Prva funkcija elektronskih kontrolnih jedinica u automobilima je bila kontrola rada motora. Nedugo zatim, kompjuterski sistem je bio zadužen i za kontrolu ABS-a, rada osvetljenja i sistema kontrole stabilnosti. Današnji automobili imaju između 60 i 100 ECU jedinica, a svaka od njih je zadužena za određenu funkciju.
Prednost u velikom broju ECU jedinica krije se u tome što se eliminiše potreba za mnoštvom skupih i teških kablova. Ipak, u današnje vreme, automobili su postali dosta kompleksniji pa se traži sofisticiranije rešenje.
Mnogi proizvođači vide softverski-definisan automobil kao idealan način integracije tehnologije u vozilo. Primera radi, Renault planira da ažurira automobil tokom njegovog životnog veka putem centralizovane arhitekture, na sličan način kao kod pametnih telefona.
Radi se o suptilnom prelazu, od pukog korišćenja elektronskih komponenti za upravljanje funkcijama automobila do mogućnosti da se iste komponente unapređuju tokom godina vlasništva. U slučaju Renaulta, softverske nadogradnje će biti zadužene za preventivno održavanje predviđanjem habanja i potrošnje komponenti, ali i za personalizaciju izgleda unutrašnjosti, upravljanje punjenjem baterije, kontrolu i izgled interfejsa infotejment sistema i tako dalje.
Fizička promena će biti značajna. Umesto 60-80 ECU jedinica koje automobili imaju danas, Renault će ugraditi centralni kompjuter sa više snage i fleksibilnosti, što će mu dati kapacitet za buduće nadogradnje i omogućiti sposobnost da se nosi sa velikim količinama podataka.
Renault na novom sistemu koji naziva „CAR OS“ radi sa poznatim softverskim kompanijama Qualcomm i Google. Ovo je samo jedan primer, ali i ostatak automobilske industrije je na istom putu. ZF kao jedan od najvećih snabdevača automobilske industrije, razvio je Cubix kontrolni softver čiji je zadatak direktna koordinacija i kontrola svih komponenti šasije, od kočnica, preko upravljanja do sistema vešanja.
Sa ubrzanom tranzicijom ka električnim automobilima koji imaju manje komponenti od vozila koje pokreću fosilna goriva, sasvim je jasno da će četvorotočkašima budućnosti dominirati softver, a ne hardver.
Bonus video: Vozili smo Toyotu Corollu Cross – Vrhunski hibridni automobil za celu porodicu, ali da li vredi ovog novca?
