Vraćanje kilometraže je jedna od najčešćih prevara na tržištu polovnih vozila koja prilično može da ošteti kupca. Toliko je česta da se sada pri kupovini polovnjaka podrazumeva da ono što piše na kilometar-satu, sigurno nije tačno. Zato se pribegava drugim proverama koje bi mogle da otkriju realnu kilometražu, poput istrošenosti određenih delova koji se najčešće koriste - sigurnosnog pojasa, sedišta i slično. Mada i ovi delovi mogu da se zamene.
U EU vozači najčešće menjaju automobile svakih tri do pet godina, što znači da barem dva do tri puta u deset godina kupuju noviji auto. Dakle, jasno je da se radi o vrlo velikom tržištu i izuzetno šarolikoj ponudi, kako po pitanju cena, tako i po pitanju kilometraže.
Kod nas je situacija mnogo drugačija, jer je prosečna starost vozila u Srbiji čak 17 godina. Skoro svi polovnjaci koji se uvoze imaju vraćenu kilometražu kako bi postigli što bolju cenu.
Poznato je da se u EU uglavnom prelaze velike kilometraže pa nije čudno da prosečan vozač u Nemačkoj godišnje pređe više od 60.000 km, neretko i više. Kada posle 3,4 godine upotrebe odluči da ga zameni, iako po godištu i dalje „mlad“, na satu takvog automobila može da stoji i više od 200.000 pređenih km. Kao takav, ne može da se vredi onoliko koliko bi koštao da na satu piše, recimo 120.000.
Tu na scenu stupaju prodavci koji love u mutnom tako što vraćaju kilometražu pre prodaje. U korist im ide i to što identifikovanje osobe odgovorne za menjanje kilometraže zakonski je vrlo komplikovano.
Čak smo čuli i za slučaj nekog vlasnika auto-placa koji je na svim vozilima u ponudi vratio kilometražu na 124.500, jer, kako je rekao, ne može da pamti za svaki auto koji prodaje, a ovako kad ga kupci zovu i pitaju, on uvek ima spreman „tačan“ odgovor.
CarVertical, najveća platforma za proveru istorije automobila, napravila je istraživanje kako bi saznali na kojim automobilima se najčešće vara s kilometražom. Analizirali su više od 570.000 izveštaja o istoriji automobila, a istraživanje je ujedno pokazalo i koliko izgube kupci vozila na kojima je vraćena kilometraža.
Apsolutna prevlast dizelaša
Pretpostavka kako dizelaši prelaze više kilometara se pokazala tačnom, pa se zato i većina prevara s kilometražom dešava na automobilima sa dizel motorom. Njihov udeo iznosi gotovo tri četvrtine (74.4 %) od svih izveštaja o istoriji automobila sa uočenim promenama na kilometar-satu.
Očekivano, najmanje slučajeva skidanja kilometara uočeno je na električnim i hibridnim automobilima, samo 0.6%.
Laka prevara za veliku zaradu
Glavni razlog zašto su prevare sa kilometrima tako česte među prodavcima prevarantima automobila je zarada. Naime, vraćanje kilometaraže može da se odradi vrlo povoljno i brzo, čak i na dobro zaštićenim automobilima sa modernim softverom.
S druge strane, zavisno od godišta i stanju polovnjaka, vraćanje kilometara može da podigne cenu automobila za do 25%, pokazalo je istraživanje carVerticala.
Kilometri se najčešće vraćaju na starijim premijum automobilima nemačkih proizvođača, poput Mercedesa, BMW-a i Audija, a u proseku se skine oko 80.000 kilometara.
U vozilima proizvedenima između 2016. i 2020. godine prosečno je „skinuto“ oko 36.000 kilometara. Istraživanje je pokazalo da prevare s kilometrima ponekad mogu doći do vraćanja i više od 200.000 km.
Zaključak
Sve rečeno pokazuje kako je kupovina bez poznate istorije vozila rizik koji vas može koštati i do četvrtine cene vozila. Izveštaj o servisnoj istroriji može da otkrije neke činjenice koje će vam pomoći da izbegnete loše održavan automobil, ali i da pruži određenu prednost pri pregovaranju.
U svakom slučaju prevare s kilometražom su najčešće u zemljama centralne i istočne Evrope, dok se u zapadnim zemljama to dešava ređe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
