Stojadin je bio pan-jugoslovenski proizvod. Od Vardara do Triglava su radili kooperanti Zastave. Bio je prvi automobil proizveden u Kragujevcu nakon raspada SFRJ i sloma kooperantske mreže. Bio je prvi automobil koji je sišao sa obnovljene linije nakon NATO bombardovanja 1999. Poslednji Stojadin bio je simbolično i poslednji Zastava automobil i sišao je sa trake 21. novembra 2008.
Danas je Stojadin simbol jednog vremena prošaranog svim bojama. Jedinstven je spomenik kulture i dokaz da smo i mi nekada imali fabrike, znanje, ali i sposobne zanatlije za proizvodnju modernog automobila. Zahvaljujući entuzijastima širom sveta i mnogim restauratorskim projektima, Stojadin će „Doživjeti stotu“, a nadamo se da će nove generacije vozača taj jubilej obeležiti daleko bolje nego mi.
Počnimo od tamne strane Meseca: „Tuđe – slađe“ je u automobilskom svetu Jugoslavije došlo do izražaja već sredinom osamdesetih, da bi potpuno preovladalo nakon raspada SFRJ. Polovni automobili sa placeva u Nemačkoj i Austriji postaju prestižni i kreće uvoz na veliko. Vozači tada sve više odustaju od Vartburga, Škoda, Fića, Pezejaca, Moskviča, pa i Zastava. Kreće stav „Bolje 15 godina star „nemac“ nego nova Zastava.“
Teška situacija u zemlji pa i na samoj proizvodnoj traci Zastave je obeshrabrivala verne kupce. Ali uprkos svemu, Stojadin je zadržao pažnju svojih kupaca, bez ikakve reklame preko 20 godina.
Karijeru je završio 21. novembra 2008, kao drugi najjeftiniji nov automobil na celom svetu. A bio je i prava senzacija na sajmu automobila u Beogradu 2008. O epskim avanturama Zastave 101 ste uveliko čitali: Reliji širom Evrope, Afrika, Ararat, Himalaji, Tour d’Europe i mnoge druge.
Stojadin je došao iz mešovitog braka: FIAT ga je osmislio – Dante Điakosa preciznije. Dizajn uradio čuveni Federiko Boano, motor je konstruisao Aurelio Lampredi, a usvojio Prvoslav Raković pa su proizvodnju i dalji razvoj vodili Zavodi Crvena Zastava.
Evo! Ovo je prvi Jugo-Auto!
Zastava 101 je bio kvalitetan i ambiciozan projekat kome se u Zastavi ozbiljno pristupilo. Igra između fabrike i novinara o izgledu novog automobila počinje odmah po dobijenoj licenci o čemu se ćutalo, 1969.
Ekipa Auto magazina na salonu u Frankfurtu imala je zadatak da testira novi Fiatov model, revolucionarni 128. I na iznenađenje, predstavnik Fiata im uručuje crvene kupone za prioritetno testiranje – velika čast koja se u to vreme ni za novac nije mogla dobiti. Jugoslovenski list je dobio 128 za test pre renomiranih svetskih časopisa! Kroz predstavljanje, i bez daljih komentara predstavnik Fiata saopštava da je 128 „kao poručen za Vas“ – na šta su novinari Auta uz šalu prokomentarisali „Da nije, ne daj Bože, po JUSu i pravljen.“
Iako su novinari bezuspešno „lovili“ prototip tokom testiranja na stazi pored Kragujevca, prvo, nezvanično, predstavljanje se odigralo u Auto magazinu broj 26, 1970. Izveštaj je zapalio našu javnost i napunio Zastavine salone koji još uvek ni brošure ni datum početka proizvodnje nisu imali. Prvo zvanično predstavljanje se odigralo na konferenciji za štampu 16. aprila 1971.
Prvi, serijski proizveden 101 silazi sa stare trake 16.novembra 1971. Već tada se uveliko gradila nova fabrika sa tada savremenom proizvodnom linijom za Z 101, i 25. aprila 1972 kreće velikoserijska proizvodnja. Puštanje u pogon nove fabrike je obavio Mijalko Todorović iz SIV-a, a radnici su dali obećanje da će ostvariti maksimalni kapacitet proizvodnje od 200.000 automobila godišnje.
Čim se pojavio u prodaji, počinje razvoj, ali i problemi. Na neviđeno, cena počinje da se menja i od onih koji su ga naručili, zahteva se doplata. Kako navodi „Auto“, u Salonima 1971. su bili izloženi prototipovi i automobili predserijske proizvodnje, čija se oprema razlikovala od serijske. Kreću žalbe kupaca, a iz fabrike stiže objašnjenje da su to „De luxe“ modeli koji još uvek nisu u serijskoj proizvodnji.
Kako je bilo žalbi na farbu koja je spadala sa nalepnicama, i na završnu obradu, poboljšanje kreće krajem 1972. kada se počela primenjivati elektroforeza prilikom farbanja i anti-korozivne zaštite.
Domaći kooperanti zaostaju sa osvajanjem proizvodnje delova u odnosu na plan i Zastava je bila prinuđena da uvozi deficitarne delove.
Svi Standard modeli su imali motor od 1.116 ccm sa karburatorom WEBER 32 ICEV 10, Holley Europea 32 ICEV 10, IPM 32 MGV 1 ili Solex C 32 DISA 20 i stepenom kompresije 8,8:1. Jedina izmena motora je bila aprila 1976. od broja motora 0076986 kada je uvedena bregasta osovina sa širinom brega od 20 mm umesto stare od 14 mm. Nakon ove izmene prelazi se na stepen kompresije 9,2:1.
Kultni status mehanike Stojadina je na prvom mestu ustanovio menjač. Do početka devedesetih godina je uobičajen broj brzina bio 4, a kasnije je dodata i peta. Međutim, razlika u menjačima nastaje mnogo ranije.
Zanimljivu priču i detalje o modelima Confort, Special, Mediteran, kao i zaboravljenim ekspedicijama, nastavite na ovom linku, gde vas čeka i velika galerija arhivskih fotografija.
Tekst: Novica Marković
Izvor: Autoslavia
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: