7
“Jurio sam ovaj san dugi niz godina i mali broj ljudi zna koliko znoja, bola i napornog rada i treninga je iza svega ovoga”, rekao je Benavides na cilju Dakar relija, nakon 14 dana trke i 7.466 pređenih kilometara na svom Honda motociklu.
“Viva Argentina. Es historia”. Pre 10 godina nijedan argentinski vozač nije učestvovao na Dakar reliju. Deceniju kasnije Kevin Benavides postao je prvi Južnoamerikanac koji je osvojio Dakar u elitnoj kategoriji motocikala.
Poreklom je iz Salte, glavne destinacije za reli vožnje u Argentini, vozač Monster Energy Honda Racing tima deo je nove generacije vozača koji su se zaljubili u reli nakon dolaska Dakara u Južnu Ameriku 2009. godine.
Pored Benavidesovog uspeha na Dakaru 2021. u Saudijskoj Arabiji, Monster Energy Honda Rally Team postigao je istorijskih 1-2; Sa pobednikom Dakara 2020. Ricky Brabecom u P2 – nešto što se Hondi nije dogodilo od 1987. godine sa Cyril Neveu i Edi Oriolijem.
“Jurio sam ovaj san dugi niz godina i mali broj ljudi zna koliko znoja, bola i napornog rada i treninga je iza svega ovoga”, rekao je Benavides na cilju nakon 14 dana trke i 7.466 pređenih kilometara.
“Žrtvovao sam svoj privatni život da bih stigao do ovde. Zadovoljstvo je veće od ovih suza, ali ne mogu da prestanem da plačem. Želim da se zahvalim svim ljudima koji su me podržali na ovom dugom putu do pobede, počev od moje porodice. Moj brat nije uspeo da završi trku, ali i on je deo ovog uspeha.”
Spisak je bio mnogo duži dok je tonuo u zagrljaj timskih kolega, kao da gleda film, proživeo je sve delove dugog puta koji ga je doveo do poslednjeg kilometra najekstremnijeg relija na svetu.
Čistokrvni enduro vozač, Kevin Benavides zablistao je na međunarodnom ISDE Six Days of San Juan 2014. godine, pre nego što je sledeće godine prešao na reli vožnje sa Desafio Ruta 40, što mu je donelo mesto u Honda timu Južne Amerike.
Argentinac se pojavio na Dakar sceni 2016. godine i pojavio se u svim naslovima sa impresivnom 4. pozicijom na završetku. Njegov sjajni debi pratila je briljantna sezona tokom koje je trijumfovao i u Argentini i u inostranstvu.
Već ostvaren kao Honda fabrički vozač 2017. godine, Dakar je iste te godine trebalo da bude njegovo vreme. Nažalost, na samo 15 dana pre početka Dakar relija 2017. godine Kevin je slomio ruku tokom treninga i nije mogao da učestvuje.
Ipak, nije se predao i vratio se još jači 2018. godine u trci iz Perua do Argentine, preko Bolivije. Benavides je vodio borbu sa vodećim vozačima sve dok se nije izgubio na 10. etapi. Na kraju, to ga je koštalo šanse za pobedu. Ali naučio je lekciju: završetak na drugom mestu iza Matthiasa Walknera bio je prekretnica u njegovoj karijeri.
„Shvatio sam da na Dakaru morate biti kompletan vozač. Biti dobar nije dovoljno, moraš da budeš najbolji.” priznao je Kevin, koji je shvatio da mora da poradi na svojoj veštini navigacije i snalaženja. Njegova odlučnost je postala sve jača i jača. Počeo je da trenira sa Pepe Cornejom, Nachovim ocem, sve dok mu orijentacija nije postala veština broj jedan.
„Navigacija je bila ključ do pobede na Dakaru 2021. Ovo je bio najteži reli koji sam ikad doživeo uz konstantnu borbu i toliko promena na liderskoj poziciji. Pritisak je u svakom trenutku bio visok. Kao nikada pre, bilo je neverovatnih uspona i padova. Bilo je dana kada smo vodili, dana kada smo gubili, i morali smo da konstantno jurimo. Bilo je kao vožnja rolerkosterom sa lutrijom putokaza; 6-7 različitih pravaca u istoj kutiji sa tako sitnim slovima koja postaju gotovo nevidljiva kada vozite prosečnom brzinom od 110-120 km/h”, kaže Benavides.
„Bez muke nema nauke”
Prva nedelja relija 2021. bila je prilično jedinstvena čak i za Dakar, jer je navigacija bila toliko prezahtevna, ruta je osmišljena sa varijacijama terena (peščane dine, oštre stene i brze staze), tako da se vozači, kada su uhvatili tempo na određenom terenu menjaju, zahtevajući resetovanje tempa. A rezultat? Svakog dana neko drugi je bio lider.
„Došlo je do neke vrste jo-jo efekta, ali jedno sam znao – bili smo u ovoj igri i morali smo pravilno da iskoristimo naše karte.” kaže Benavides.
„Neizvesnost me je motivisala. Bilo je vrlo zabavno. Moja strategija je bila da svakog dana postižem najbolji mogući rezultat trudeći se da izgubim što manje vremena, posebno na početku etape. Mnogo puta smo, kao na SS4, razmenili vodeće pozicije Toby Price i ja. Prve nedelje smo, zapravo, videli tri grupe: nas, na čeonim pozicijama, zatim sredinu u kojoj je bio i moj brat, i one na začelju, ali sam znao da će, kako dani prolaze, morati da se dogode neka pregrupisavanja.”
Prva pobeda na etapi za Kevina došla je tokom 5. dana, na etapi od Riyadha do Al-Qaisumah, ali i ogromna krvava rana na nosu. „Bez muke nema nauke” kako kažu, komentarisao je povređeni, ali zadovoljni Benavides pri dolasku i bivak Al-Qaisumah.
„Ovo je bila baš tehnička etapa. Na početku sam grešio i izgubio mnogo pozicija. Trudio sam se da povratim poziciju, a zatim na peskovitom sektoru, preskočio sam dinu i dok sam sletao, udario sam glavom u navigacione uređaje na motoru. Kacigom sam slomio GPS ekran, mislio sam da sam slomio i nos i zglobove jer me jako bole. Imao sam još 180 km do stanice za dopunu goriva, prvog mesta gde sam mogao da dobijem medicinsku pomoć, pre nego što sam ponovo krenuo na put do cilja.”
Sa tako bolnom pobedom Benavides je takođe poveo i u generalnom plasmanu ispred Xaviera De Soultraita i timskog kolege Nacho Cornejo. „Morali smo da nastavimo da igramo ovu igru, nekad braneći, nekad napadajući”.
Bitka je bila izuzetno otvorena. Situacija je bila takva da nije mogao da se izdvoji favorit, a kategorija motocikala videla je nakon prve nedelje trke deset najboljih vozača za 15 minuta.
Najbolji rođendanski poklon
Kevin Benavides je 9. Januara proslavio svoj 32. rođendan u bivaku u Ha’ll. U tom trenutku nije mogao da zamisli da će se njegova najluđa rođendanska želja uskoro ostvariti.
”U Hondi smo prolazili kroz vrlo poseban trenutak sa sva četiri vozača kao potencijalnim kandidatima za pobedu. Nismo dobili nijedno timsko naređenje. Znao sam da će druga nedelja biti još zahtevnija.”
“Ako se osvrnem unazad, bila je to luda trka sa konstantnim preokretima. Pobedio sam u 9. etapi, ali moj brat je doživeo udes i bio sam vrlo zabrinut za njega, a onda su udese imali i Nacho Cornejo dok je bio vodeći u generalnom plasmanu, i Joan Barreda koji je napustio 11. etapu na samo jedan dan pre kraja.”
Sa odustajanjem jakih kandidata kao što su Toby Price, Nacho Cornejo i Joan Barreda, borba za titulu ostala je pitanje između Argentinca, njegovog timskog kolege i branioca titule Rickyja Brabecka, kao i vozača KTM Sam Sunderlanda.
„Kako smo stigli do samog kraja, razmak između prvoplasiranih vozača bio je toliko mali da nismo mogli da učinimo mnogo šta. Morali smo da napadnemo, čak i ako je to značilo da još više rizikujemo”, priznao je novi pobednik Dakara.
Treći na SS10, ponovo treći na SS11, Kevin Benavides stigao je u večeri finalne trke sa popravnim i potpuno inkognito. „Na Dakaru se do poslednjeg trenutka može dogoditi bilo šta. Naučio sam to mnogo puta na sopstvenom primeru. Na primer, prošle godine sam dobro obavio posao. Osvojio sam etapu, ali onda mi se motor pokvario i trebalo mi je 4 sata da izađem iz pustinje pre nego što sam dobio kaznu od 15 minuta. Nastavio sam, ali više nisam bio u igri za ukunu pobedu.”
Put do pobede
Za pobedu je potreban tim, i uoči završne faze – 455 km sa 225 km specijalne etape od Yanbu do Jeddaha – Monster Energy Honda Team imao je 2 vozača u trci za pobednika; Benavides i Brabec.
Atmosfera u bivaku bila je posebna. Kiša koja je popodne padala u saudijskoj pustinji nije ublažila napetost koja se osećala u vazduhu. Strepnja od iščekivanja bila je posebna u Hondinom boksu sa mogućnošću 1-2. Benavides je vodio u ukupnom plasmanu nakon 45h0144” trke – ispred Sama Sunderlanda koji je bio drugoplasirani. Eventualni pobednik etape, Ricky Brabec, bio je treći.
Bila je posebno vrela noć i još vek je bilo mračno u 05:30 kada je Kevin Benavides izašao iz timskog boksa. Njegovi mehaničari su bili tu da ga podrže. Pokrenuo je motor i tim je ispratio njegove prve metre aplauzom. Isto je važilo i za Rickyja, koji je samouvereno koračao iz svog boksa nekoliko minuta kasnije. Samo tutnjava motora i aplauzi bili su trenutni oproštaj ekipe od njihova dva heroja koji su se borili protiv krajnjeg izazova.
Kao u najboljem scenariju, uzbuđenje je bilo iza ugla. „Desio se trenutak tokom 12. etape kada sam pomislio da sam izgubio trku”, rekao je Benavides na cilju. „Bio sam na dobrom putu, ali sam na 14. kilometru pogrešio i morao sam da napravim polukrug i da pokušam da nađem pravi put. Bio sam zabrinut da bi to moglo da me košta pobede.”
„Nemoguće je izvozati savršen Dakar. Napravio sam greške i prouzrokovao bol. Pao sam, isekao nos, zadobio ozbiljne udarce u oba članka, ali želja za pobedom je prevagnula. Shvatio sam da sam pobedio tek u poslednjem metru.”
Prst usmeren ka nebu i očima svih mehaničara, koji su stajali jedan pored drugog na kraju poslednjeg specijala, Kevin Benavides posvetio je svoju prvu pobedu na Dakaru osobi „koja je uvek bila uz njega. Paulo Goncalves.”, njihov timski kolega koji je imao fatalni incident na Dakaru 2020. godine.
Tog dana najbrži je bio Ricky Brabec. Pobedio je na finalnoj etapi i osvojio 2’17., ali to nije bilo dovoljno za zlatni Touareg trofej. Sa samo 4’56’ do liderske pozicije, Amerikanac se ispisao drugim mestom i time obezbedio Hondi fantastična prva dva mesta u finišu.
Potvrda da je osvajanje Dakara timski napor; pojedinci mogu da pobede, ali iza njih postoji tim koji sanja, pati i postoji zbog njih.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
