Gde su nestala žuta svetla sa automobila?

Starije generacije se možda sećaju kako sve do dolaska ksenonskih svetala nije bilo puno izbora. Najveći frajeri su imali dodatne maglenke, bilo fabričke ili naknadno ugrađene, a one su ponekad bile žute boje. Posebno su se izdvajali i francuski automobili jer su standardno imali ugrađena žuta svetla.Bilo je to vreme, kada je, na primer, Peugeot 504 bio prava pojava na putevima sa svojim žutim svetlima. Ipak, ulaskom u poslednju deceniju prošlog veka, francuska auto-industrija je bila prisiljena da odustane od prakse koja je imala istorijske, ali i praktične temelje.Za sve je kriv rat?Početkom 1930-ih, u vazduhu se osećao novi rat. Kako su nacisti zahvatali sve šire slojeve društva, u Francuskoj su se pripremali za novi rat. Nemci su, kao i ostatak sveta, koristili standardna bela svetla, a u Francuskoj su počeli da svoje automobile opremaju žutim svetlima.Na taj način je moglo na daljinu da se primeti da li u susret dolazi neprijatelj ili neko domaći. Zanimljivo je da su Francuzi ovo pravilo zadržali decenijama nakon završetka Drugog svetskog rata.

Druga priča tvrdi kako su razvojem automobilske industrije i svetla postajala sve jača, i neretko zaslepljivala vozače. Napredni Francuzi su se tada brinuli za sigurnost i 1936. godine uveli standard žutih svetala, koja su manje zaslepljivala vozače. Pritom je bilo nekoliko opcija, od žutih sijalica do korišćenja žutog panela ispred sijalice ili obojenog stakla fara.Francuzi su na osnovu sopstvenih istraživanja tvrdili da žuta svetla zaslepljuju 15 posto manje, i da je osvetljenost bila bolja tokom mraka i magle.Žuta svetla su bila u upotrebi sve do 1993. godine, kada je Francuska morala da se uskladi sa propisima Evropske unije. Od tada su sva vozila morala da pređu na klasična bela svetla, a žuta su ostala dopuštena isključivo za oldtajmere na kojima su originalno bila ugrađena.Žuto nije bolje od belogIako su dolaskom ksenonki svi poželeli da imaju takozvana plava svetla, praksa je pokazala kako je većina aftermarket sijalica, pogotovo ako nisu renomiranih proizvođača, nudila lošije osvetljenje. Krajnosti poput bojenja stakla svetala i sijalica u boji ne treba ni spominjati, ali je dovoljno reći kako je još 1990-ih jedan od statusnih simbola bilo plavkasto svetlo.

O žutima više niko nije ni razmišljao, što je prava šteta jer žuta svetla u određenim uslovima nude bolje karakteristike. Imaju veću talasnu dužinu nego plavkasta ili ljubičasta svetla, pa su i mnogo bolja u uslovima smanjene vidljivosti, poput magle, snega ili kiše. Mnogi vozači, pogotovo oni starije generacije, umeli su da kažu kako su im žuta svetla prijatnija kada dolaze u susret, ali ta teorija nije potvrđena.Kod klasičnih volfram sijalica, bojenje panela značilo je gubitak od 10 posto intenziteta svetla, što je bilo prihvatljivo. Kada su na tržište stigle halogene sijalice, žuta svetla su počela da gube na efikasnosti, jer su koristila dodatni filter, pri čemu su gubila još 20 posto efikasnosti. Tako današnja bela svetla imaju veću bistrinu, pa su samim tim i prihvatljivija.Kako piše Index.hr, nisu svi odustali od žutih svetala, a najbolji primer je BMW, koji je rešio da ugradi žuta dnevna svetla kod pojedinih sportskih modela.

Najnoviji BMW M3 CS je iznenadio mnoge kada je debitovao sa žutim dnevnim svetlima, a kao takav predstavlja pravo osveženje automobilske industrije na polju boje svetala.Bonus video: Vozili smo novu BMW Seriju 7 o kojoj svi, odjednom, imaju mišljenje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=insertbmw7afrikaam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5440095"]