0
Vozače električnih trotineta možemo videti svuda: na trotoaru, biciklističkim stazama, kolovozu a neretko i na auto-putu. Među pešacima voze prebrzo, na kolovozu presporo, a sve to jer vožnja električnih trotineta i dalje nije zakonski uređenja.
Pravila vožnje električnih trotineta u Srbiji još uvek nisu uređena normativnim aktima, potvrđeno je u Agenciji za bezbednost saobraćaja. Naime, električni trotineti nisu prepoznati u postojećoj zakonskoj regulativi kao posebna kategorija učesnika u saobraćaju. Pravila za njihovu vožnju biće određena novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
„Dok novi zakon ne stupi na snagu Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na građane da budu posebno oprezni, kada je njihova bezbednost u pitanju, i obazrivi ka drugim učesnicima u saobraćaju i da maksimalno koriste biciklističke staze, vodeći računa o biciklistima. Ukoliko se vozači električnih trotineta kreću trotoarom, preporuka je da to ne čine brzinom većom od brzine koja približno odgovara brzom hodu pešaka, odnosno najviše šest kilometara na čas“, objašnjavaju iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
Oni ističu da prilikom kretanja trotoarom vozači električnih trotineta ne treba naglo da ubrzavaju, kao i da treba da imaju u vidu da pešaci na trotoaru ne očekuju, niti imaju razlog da očekuju, kretanje drugih učesnika u saobraćaju, a posebno ne značajno većom brzinom od njihove.
„Ono što je posebno važno, duž trotoara treba očekivati samostalno i slobodnije kretanje dece, te je potrebno voditi računa da ne dođe do ‘naletanja’ trotinetom na njih, jer bi posledice mogle biti ozbiljno povređivanje i dece i vozača trotineta. Ukoliko se kreću trotoarom, preporuke bi, takođe, bile da se trotinetom kreću dalje od pešačkih ulaza u objekte, zbog naglog i neočekivanog izlaska pešaka na trotoar“, ističu iz Agencije.
I razvijenije zemlje, takođe, imaju probleme da omoguće bezbedno učešće električnih trotineta u saobraćaju.
„Većina država koje su na neki način regulisale kretanje električnih trotineta u saobraćaju predviđa njihovo kretanje biciklističkim stazama. U određenim zemljama nije dozvoljeno njihovo kretanje trotoarom, kao što su Nemačka i Francuska, a u nekim drugim se, osim kretanja kolovozom, predviđa i njihovo kretanje trotoarom, pri čemu brzina ne sme biti veća od brzine kretanja pešaka, do 6 km/h“, naveli su iz Agencije.
Stav Agencije je da je, što se tiče električnih trotineta, zakonom najvažnije urediti:
• kojim površinama je najbezbednije da se trotineti kreću u saobraćaju (kolovozom, trotoarom, biciklističkom trakom),
• koja pravila saobraćaja na njih da se odnose, tj. kojoj kategoriji učesnika će električni trotineti pripadati, u smislu da li će biti tretirana vozilom, kojoj kategoriji učesnika pripada lice koje upravlja trotinetom (vozač, pešak, nešto slično biciklisti i slično),
• minimalne godine starosti lica koje sme da upravlja trotinetom,
• zaštitna oprema koju lice koje upravlja električnim trotinetom mora koristiti,
• definisanje gornje granice brzine kojom se električni trotineti mogu kretati u saobraćaju.
Prilikom definisanja uslova za bezbedno učestvovanje električnih trotineta u saobraćaju u Republici Srbiji, stručnjaci koji se budu bavili ovom problematikom će, kako navode iz Agencije, svakako uzeti u obzir postojeće stanje i uslove saobraćaja u našoj zemlji.
„Zatečeno stanje putne infrastrukture je problematika sa kojom se susreću i druge zemlje i zbog toga se u većini zemalja kretanje električnih trotineta definiše na način da im je dozvoljeno kretanje po različitim saobraćajnim površinama (kolovoz, biciklistička staza, trotoar), zavisno od konkretnih uslova na uličnoj mreži (kolike su širine trotoara, postojanje biciklističkih staza, konfiguracija terena…)“, navode iz Agencije.
Kako piše Biznis.rs, prema njihovim rečima, veoma je važno da se propisima uredi njihovo kretanje posebno za svaku od površina kojom se mogu kretati.
„Tako, na primer, kada su primorani da se kreću trotoarom, važno je zaštititi pešake, pa je neophodno definisati gornju brzinu kretanja trotineta, kojom stranom trotoara mogu da se kreću i slično. Sa druge strane, kada se kreću kolovozom važna je bezbednost samih vozača električnih trotineta, jer su mnogo više ranjivi i ugroženi od vozača motornih vozila sa kojima treba da dele kolovoznu površinu, pa preporuke i pravila saobraćaja uglavnom tretiraju električne trotinete slično kao i bicikliste“, zaključili su iz Agencije.
Bonus video: Zbog skupog goriva prešao sam na e-trotinet: Da li sam pogrešio?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
