Lazo Goluža, hrvatski enigmatičar i autor legendarne "Kviskoteke", preminuo je u 85. godini. U jednom od intervjua koje je dao otkrio je zašto nikad nije pristao da i sam postane takmičar u svom čuvenom televizijskom kvizu.
Legendarni novinar i urednik diplomirao je komparativnu književnost i italijanski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a nakon studija s Pajom Kanižajem pokrenuo je časopis „Paradoks“. Najveći doprinos dao je na području kvizova među kojima su: „Tri, dva, jedan…ali vrijedan“, „Pješčani sat“, „Brojke i slova“, ali najpoznatiji projekat mu je bio „Kviskoteka“. Ovaj kviz je prvi put emitovan 1979. godine, emitovan je 15 godina a voditelj je bio Oliver Mlakar.
Inače, Igru asocijacija kao poseban format kviza otkupili su i emitirali devedesetih Englezi, Nijemci i Francuzi.
Pročitajte još:
U intervjuu koji je pre tri godine dao za Večernji, Goluža je rekao: „Da bi kviz bio uspešan, nije dovoljno samo sastaviti dobra pitanja. Uvek sam insistirao na tome da se kvizu pristupa kao nečemu što mora zanimati celu porodicu, da je to vrsta jednog porodičnog fenomena. Usamljeno gledanje ne pruža takav užitak kao kad gledamo žena i ja zajedno ili s decom. Beogradska je televizija gurala jedan svoj politički magazin koji je išao u 20 sati pa je Kviskoteka uvek pomerana na emitovanje od 21 sat i kasnije. Uvek sam se zbog toga bunio bojeći se kako ćemo izgubiti dečje gledaoce. Ali mladi su to i dalje jako gledali.“
Otkrio je zašto nikad nije nastupio u kvizu.
„Nisam želeo nikada da nastupim u kvizu jer ja nisam taj tip, ja sam neko ko voli stvarati ambijent u kojem će se neko zabaviti. Na primer, na Jadranskim susretima napravio sam igre poput plivanja bez ruku, plivanja bez ruku i nogu, a sam sam dosta loš plivač. To je moja uloga, iza, a ne ispred ekrana“, rekao je najveći kvizolog ovih prostora Lazo Goluža.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar