Beograđanki se kućna depilacija pretvorila u tragikomediju

"Gledam onu seriju 'True Detective', fascinirana narativom kroz koji se suptilno prožimaju Niče i Dostojevski, kompletna filozofija pesimizma i egzistencijalizma, gledam preponosna na sebe što maestralno baratam filozofskim žanrovima, preispitujem se usput, sumnjam, analiziram, menjam sebe i pogled na sebe i tako sve dok se nisam pogledala u ogledalo i isprepadala se kad sam videla na šta mi liče obrve posle skoro tri nedelje u izolaciji.I survam se u ništavilo momentalno.Jer, šta: BRATE, JA NE UMEM DA POČUPAM OBRVE! NEMAM NI PINCETU U KUĆI, MARINA KOZMETIČARKA NE RADI, A NE MOGU DA SE VIDIM S NAJBOLJOM DRUGARICOM DA ME ONA SREDI, P.A.K.A.O.Vanredno stanje me dočekalo potpuno nespremnu za svakodnevne situacije koje inače (ne samo ja) prihvatamo zdravo za gotovo i uglavnom platimo kad sami ne umemo. Ili nas boli uvo da naučimo jer smo konformisti.Eto ti egzistencijalizam, kažem.Dobro, problem služi da se reši, ne drami, odgovorim.Pokupim se, odem u prodavnicu, dobar dan, imate nešto da sredim ove obrve, ali znate, ne umem sama, nešto ću da upropastim. Evo izvol’te ove tračice, odlične su, svi umeju da ih koriste. Šta rade one? Samo zalepite i povučete, imate uputstvo. Super, hvala.Dođem kući. Otvorim kutiju. Uputstvo ima i u slikama, ništa lakše, mislim se. Uradim sve kako su mi nacrtali, od A do Š, računam, znaju šta pričaju. Zalepim, pritisnem, povučem. FLJAS! Na tračici mi je ostala cela obrva. Leva.

Briznem u plač, psujem, čupam kosu, deca mi se smeju, sve u svemu, drama kakvu ova kuća ne pamti. Momentalno zovem Najbolju drugaricu, kroz suze joj objasnim šta se desilo i da više nikad neću imati obrvu.ND: Porašće, ne drami. Stavi senku koja je slične boje, neće se ni primetiti.JA: Dobro.ND: Molim te, kad se sabereš, napiši mi kako si to uspela i čime i zašto.JA: Italijanskim tračicama za skidanje dlačica sa lica jer ne radi kozmetičarka, a prodavačica mi rekla da svako ume da koristi te tračice.ND: Nije te slagala. Zašto si traku stavila preko obrve?JA: Nisam.ND: Nego kako se to desilo?JA: Stala sam ispred ogledala i stavila tračice ispod obrva da skinem. Kakva su ti to pitanja.ND: Nisi stavila ispod obrve, nego preko obrve.JA: Nisam, nego ispod. Ubiću se, nemam pola lica.ND: Imaš lice, nemaš dlake. Žene briju cele obrve.JA: Užas. Prvo sam se osećala k’o majmun iz Odiseje kolike su mi bile dlake, sad se osećam k’o ćelava pevačica. Ovo je pakao.ND: Izvini, znam da je trenutno tužno i sve, ali mnogo je smešno.JA: Nije tužno nego je tragedija. Još dobiješ neke uljane vlažne maramice za kožu da ti bude meka posle, i ja umočim maramicu u oko i sad me i oko peče od jebenog nekog jojoba ulja. Nemam crnu senku, pa sam stavila maskaru.

ND: Vidi kako si u trendu! "Slit brow" se zove taj trend. Eto, sad samo moraš i drugu tako isto.

JA: Moram i da se farbam.ND: Nemoj molim te!Sedim izolovana na terasi, ćutim, pijem kafu bez pljuge jer sam, inače, rešila i da prestanem da pušim na svu ovu muku. Obrva će da poraste valjda do utorka 2025. da mogu među svet.Što reče gospodin s početka ove drame: šta me ne ubije, čini me jačim."***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram