1
Pošto je bogat hranljivim sastojcima i deluje kao prirodni probiotik, za kefir kažu da izvanredno čuva zdravlje, posebno sada kada je dobra probava više nego ikad potrebna za dobar imunitet i odbranu od virusa. A kako možemo sami da napravimo domaći kefir, za portal Nova.rs objašnjava domaćica Svetlana Živković koja godinama sama priprema ovaj moćni napitak.
Prava pomama vlada ovih dana u Srbiji za domaćim kefirom. To i ne treba da čudi mnogo jer se od davnina zna da je on izuzetno dobar za naše zdravlje, da uništava loše bakterije i doprinosi uspostavljanju balansa u organizmu, a popularnost mu je eksplodirala nakon što je profesor Medicinskog fakulteta dr Goran Belojević izjavio da su probiotici oružje protiv korone.
Ali koliko je kefir dobar prvi su, pre svih nas, otkrili drevni narodi na Kavkazu.
Priča kaže da kefir, koje je zapravo fermentisano mleko, poreklo vodi sa Kavkaza. Veruje se da je nastao još pre 5.000, čak i 10.000 hiljada godina i da su narodi na tim prostorima bili zdravi i dugovečni baš zahvaljujući ovom napitku. Prenosilo se generacijama da su ljudi sa Kavkaza zrna kefira od kojih se pravi ovaj napitak čuvali ljubomorno od drugih, i to u vrećama od kozje kože gde su ta zrna fermentirala. Tako su dobijali napitak sličan jogurtu, samo ređi, a dosta zdraviji i bolji za imunitet.
Druga legenda kaže i kako su tamošnji narodi došli do zrna kefira – njih im je navodno poklonio prorok Muhamed, pa ga zato i zovu zrnca proroka. Potom su vekovima porodice na Kavkazu skrivale tajnu recepturu, sve dok, kako priča kaže, jedna Ruskinja, Irina Sakharovna, nije zavela kavkaskog princa i tako svetu otkrila ovaj čudotvorni napitak.
View this post on Instagram
Osim zanimljivih priča, kefir krije i pravo nutritivno blago. On obiluje kalcijumom, pa je odličan za kosti, a bogat je i proteinima i vitaminom B, pišu na sajtu Healthline.com.
Pročitajte još:
Kefir, naime, može da sadrži i do 60 različitih mikroorganizama, što ga čini mnogo moćnijim izvorom probiotskih kultura od mnogih drugih fermentisanih mlečnih proizvoda. Sadrži i probiotsku kulturu Lactobacillus kefiri i ugljene hidrate kefirane, koji štite od štetnih bakterija.
Neke studije na životinjama pokazuju da kefir može da uspori razvoj ćelija raka, mada dokaza na ljudima i dalje nema. U svakom slučaju, kefir jeste dobar za stomačne probleme, poput dijareje, dobar je za varenje, a i za one koji nisu tolerantni na laktozu.
Zbog svega toga dobro je znati kako se pravi domaći kefir.
Zrna kefira možete pronaći u prodavnicama zdrave hrane, ali i na Fejsbuk grupama gde ih ljudi mahom poklanjaju jedni drugima. Dovoljno je da se učlanite u neku od tih grupa i lako ćete se dogovoriti s nekim da vam da ova zrnca, koja su po sastavu mešavina belančevina, aminokiselina, lipida i topljivih polisaharida i sadrže simbiozu između velikog broja dobrih, mlečno-kiselih bakterija, ocetnih bakterija i sojeva kvasaca. Nakon toga ćete sve lako dalje sami jer se kefirna zrnca, koja naoko liče na cvetiće karfiola, svakom fermentacijom umnožavaju za pet do sedam odsto. A kad se dovoljno razmnože, možete da ih stavljate i u smutije i voćne salate.
A kako da lako napravite svoj domaći kefir, za portal Nova.rs objašnjava vrsna domaćica Svetlana Živković, korak po korak.
Za domaći kefir trebaju vam kefirna zrnca, mleko, tegla od najmanje litar ili dublji širi bokal, kao i kašika i činijica. Vrlo je važno da ta tegla ili bokal budu stakleni, nikako plastični ili metalni da zrnca ne bi propala. Kašika kojom prebacujete kefir u mleko može da bude i plastična ili od običnog escajga. Najbolje je da mleko bude sveže domaće kravlje ili kozije, ali ako vam se inače više dopada sojino ili, recimo bademovo, koristite njega.
Za prvi put odvojite oko 500 mililitara mleka da biste videli kako vam se sviđa ukus. Kasnije ćete lako povećavati količinu. Dve kašike kefirnih zrnaca možete da isperete i ocedite kroz gazu, s tim što to nije obavezno. Potom ih stavite u pola litra mleka. Važno je da posuda ne bude sasvim puna, već da do vrha ostane prazna najmanje par centimetara. Takođe, svaki drugi put po želji i ukusu povećavajte količinu mleka i zrnaca. Dakle, ako biste blaži kefir, u pola litra mleka stavite jednu kašiku zrnaca, a ako biste jači, dve kašike.
Mleko s kefirnim zrncima pokrijte čistom gazom i samo blago poklopite nekim poklopcem. Neka to bude ovlaš, ne zatvarajte posudu sasvim da bi vazduh mogao da cirkuliše i da bi mleko fermentisalo.
Teglu, odnosno bokal, odložite na tamno mesto, ali ne u frižider, nego, recimo, na policu u špajz ili u kuhinjski plakar. Ostavite da stoji 24 sata.
Kad kefir bude gotov, kad počne da se zgrudnjava i da se pomalo odvaja surutka po vrhu, lagano procedite tečnost u teglu i – uživajte u ukusnom i zdravom napitku.
Preostala zrna koja ste procedili isperite vodom i stavite u novu teglu. Ako biste da odmah spremate novu turu kefira, nalijte sa pola litra mleka i krenite sve iznova. Ako ćete sve to koji dan kasnije, nalijte samo malo mleka preko zrnaca i odložite u frižider do sledeće pripreme.
View this post on Instagram
Pojedine domaćice kažu da se taj prvi domaći kefir baca jer ume da bude kiseo. Međutim, Svetlana tvrdi drugačije. Ako dobijete domaća zrnca i ako sve uradite kako treba, nema potrebe da se kefir baca. A ako vam je malo kiseliji nego što biste voleli, biće dovoljno da u čašu dodate malo mleka i tako ga razblažite.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
