Profesor Vujčić ruši mit o četiri bele smrti u ishrani

Profesor je o fenomenu četiri bele smrti pisao na svom blogu pre više godina, ali ova tema je iznova aktuelna.Oživela je ponovo u doba pandemije, kada je zdravlje svima najdragocenije- znamo da na jak imunitet uveliko utiče i uravnotežena ishrana.Prenosimo tekst sa bloga „Hemija oko nas“ profesora Vujčića u celosti:„Pre mnogo godina čuo sam priču o efektu leptira. Koliko se sećam glasila je ovako nekako: devojčica je vrisnula budeći se, jer je na ruci videla malog pauka. Njena majka je brisala prozor i okrenula se da vidi zašto se dete prodralo. Ispala je kroz prozor i razbila ga. Vozač autobusa je prolezeći tom ulicom bio zaslepljen refleksijom slomljenog stakla.Vozeći pun autobus putnika sudario se sa cisternom, koja se zapalila. Visoki plamen se digao visoko i video ga je pilot aviona, koji se uplašio da je u tom gradiću poginula njegova porodica. Strah je izazvao srčani udar i on se srušio na nuklearno postrojenje. Tako je mali pauk izazvao nuklearnu katastrofu.U četiri bele smrti ne verujem. A i zašto bih, kada je i u našem verovanju smrt crna, a ne bela?

So

Više puta pisano o kuhinjskoj soli. Mnogi hrabro tvrde da hranu ne treba soliti. Nisu je solili ni naši stari. I nisu. I umirali su od gubitka elektrolita, nedostatka joda. Možda se i može bez soli. Ali reći da je to bela smrt je mnogo neodgovorno. Svaka zloupotreba bele boje je opasna. Začudo kako baš lekari nose bele mantile. Generiše slabu jonsku silu i sprečava rast mnogih mikroorganizama. Salamurenje mesa je jedan od najstarijih vidova konzerviranja.

Šećer

Prirodna, hedonistička supstancija. Nema dokazanih smrtonosnih reakcija na beli šećer (osim ako nekome ne padne s velike visine džak na glavu). Ali zato ima na žuti šećer, agavin sirup i malteks. Zanimljivo, zar ne? Problem mogu da budu teški metali u kineskim proizvodima ili ostaci glutena u malteksu. Ili gvožđa od loših i korodiranih sudova.

Brašno

Belo brašno nije bela smrt, već je bilo spas u uslovima kada nije postojala zadovoljavajuća tehnologija dobijanja zdravog brašna. Udaljavanjem mekinja udaljavao se veći deo štetnih gljivica (plesni) toksina, mišijeg izmeta i sl. Udaljava se i fitinska kiselina koja pojede mnoge minerale iz hrane. Crno, integralno i ostala brašna mogu da sadrže aflatoksine, mišiji izmet i razne bakterije i gljivice. Bolest ražane glavice (gljivice koja je lučila halucionogeni alkaloid) je naterala ljude da napuste raž koja se lako kontaminirala ovom gljivicom. A brašno je bilo crno, integralno. Ko ga pojede postane mu i život crn.

Mast

Ljudi naravno nisu imali ulje u početku. I kako god menjali tehnologiju masti, mast je bila polazna sirovina. Da je bila bela smrt, čovečanstvo se ne bi razvilo. Umrli bi svi. Naprotiv. Mast je bila čuvar zdravlja, jer je meso uronjeno u nju bilo zaštićeno od svih mikroorganizama. O energiji koju nosi i koliko je ona bila važna ne treba trošiti posebno reči.

Zloupotreba je bitna, a ne boja

Ako se bilo u čemu preteruje organizam strada. Nije važno da li je belo ili crno. Ali ako bi neko rekao da je voće kao zdrava namirnica izvor smrti par stotina ljudi godišnje u Srbiji svi bi se proizvođači voća pobunili. Naravno, jer ko bi to doveo u vezu sa rakijom i ljudima koji se napiju do besvesti, sednu za volan i postanu mašina smrti.Nema četiri bele smrti. Smrt je smrt, a boja je boja. Problem i jeste nastao u trenutku kada su lekari pobrkali babe i žabe. A tek efekat leptira šta može sve da proizvede“, piše profesor Vujčić.***Bonus video:https://youtu.be/h4vwVpwV4F4Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram