Nutricionisti se slažu da neke namirnice imaju tako moćne zdravstvene prednosti, da bi trebalo da ih jedemo što je češće moguće. Međutim, postoji hrana koju nikada ne preporučuju baš nikome.
Ipak, oni upozoravaju da je pogrešno u potpunosti izbegavati neke namirnice, jer će nam onda postati još primamljivije.
Neki govore o pravilo 80 odsto prema 20 odsto – da veći deo naše ishrane budu zdrave namirnice, a manji one „grešne“.
Međutim, svaki nutricionista ima bar jednu namirnicu koju strogo zabranjuje. Ovo su najčešće, piše „Eat this, not that“.
Konzumacija velikih količina šećera povezana je sa gojaznošću, bolestima srca, dijabetesom tipa 2, hroničnim upalom i problemima mentalnog zdravlja. Ali ono što šećer čini još gorim od druge hrane je to što izaziva zavisnost. Ako na pakovanju vidite veliki udeo šećera ili fruktoze, dekstroze, telo će vam biti zahvalno da to ne pojedete.
Ne samo što su prepuna šećera ili hemijskih zamena za šećer, povezani su sa metaboličkim problemima, ali takođe dobijaju i svoje neprirodne nijanse zbog veštačkih boja, za koje se već dugo sumnja da izazivaju neurološke probleme.
Hrana sa oznakama poput „prirodna“ i „napravljena od integralnih žitarica“, koja je uz to i bez glutena i „organska“ nije nužno zdrava. Ako je to vrsta namirnice koja je inače nezdrava, to je nezdrava hrana, bez obzira na to koje prideve zalepite ispred keksa ili žitarica za doručak.
Ko ne voli čips, zar ne? Problem čipsa (koji iako je napravljen sa krompirom ima zanemarljiv sadržaj vlakana) je to što je ono što ga čini jako ukusnim veoma loše za telo. Hrskavost, zvuk, kombinacija masti i soli… Sve to utiče na stimulisanje centra zavisnosti u mozgu pružajući osećaj zadovoljstva.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama: