0
Kafu bez kofeina mnogi smatraju dostojnom zamenom za običnu kafu, pa je tako konzumiraju i više nego što bi trebalo misleći da im to koristi, dok je istina zapravo sasvim suprotna.
Ljudi koji imaju problema sa spavanjem umesto treće šoljice kafe u poslepodnevnim satima će popiti kafu bez kofeina jer misle da im to pomaže da lakšem zaspe, piše EatThis.
Napitak čak mnogi preporučuju trudnicama koje moraju da paze na unos kofeina. Ali šta ako je šoljica beskofeinske kafe puna opasnosti o kojima niste ništa znali?
Teško je zamisliti da bi alternativa običnoj kafi mogla da bude opasna za konzumiranje, ali nakon razgovora sa nekoliko dijetetičara i lekara, otkrio se niz popratnih pojava koje utiču na promenu stava.
Zrna kafe prirodno sadrže kofein, a taj stimulans je teško ukloniti na prirodan način.
„Zrna se uranjaju u hemijski rastvor koji izvlači kofein. Neke od tih hemikalija su iste one koje koristimo u razređivačima za boje i sredstvima za uklanjanje laka sa noktiju“, upozorava dr Vilijam Li, medicinski direktor Fondacije Angiogenesis.
Iako je Agencija za hranu i lekove (FDA) te hemikalije proglasila bezbednim u uklanjaju kofeina iz kafe, naročito diklormetan, još predstavljaju niz rizika za zdravlje.
Diklormetan nije blaga hemikalija. Dr Rašimi Bajakodi ističe da inhalacija prouzrokuje iritaciju nosa i grla i utiče na nervni sistem.
„Smatra se da on privremeno usporava naš centralni nervni sistem“, ističe dr Ava Vilijams.
„Diklormetan je potencijalni mutagen i opravdano smatramo da je kancerogen za ljude“, dodao je dr Bajakodi.
Osim hemikalija, i sam postupak dekofeinizacije je upitan.
Pročitajte još:
„Neke studije su pokazale potencijalni rizik od nastanka reumatoznog artritisa“, upozorila je dr Olivija Odri.
Dr Vilijams dodaje da se otkrilo da postupak podiže nivo masnih kiselina i na taj način utiče na metabolički sindrom i razvoj rizika od bolesti srca. Te hemikalije utiču na živčani sistem.
Čini se da je sam postupak uklanjanja kofeina i korišćenje hemikalija tek deo problema, a rizik nastaje već pri odabiru zrna.
„Kafa bez kofeina tipično se izrađuje od zrna koja imaju veći udeo masnoća nego uobičajena kafa arabica, a to predstavlja rizik za povećanje nivoa holesterola i dugoročne probleme sa srcem“, kaže dr Odri.
„Za kafu bez kofeina najčešće se koriste zrna robusta kafe. Ona sadrži masti koje stimulišu proizvodnju masnih kiselina u telu“, poručuje dr Vilijams.
Nutricionista Ela Davar govorila je o suštini problema.
„Proces uklanjanja kofeina kafu pretvara u ultraprocesuiranu namirnicu“, kaže Davar.
Pa iako je kafa prilično prirodna, njena verzija bez kofeina upravo je suprotno. Osim očitih prednosti konzumiranje prirodnih supstanci nasuprot vaštačkih, obična kafa ima brojne zdravstvene benefite koje kafa bez kofeina nema.
„Prirodne bioaktivne sastavnice kafe jačaju naš imunološki sistem, ali one se gube prilikom procesa uklanjanja kofeina“ ističe dr Li.
Među njima se posebno ističe hlorogena kiselina koja aktivira imunitet i usporava ćelijsko starenje. Dr Kepi Meri dodaje da pojedina istraživanja ukazuju da zrna koja koriste za izradu kafe bez kofeina nemaju isti kardioprotektivni učinak kao zrna obične kafe.
Dr Li ističe da beskofeinska kafa nije posve bez kofeina i da ga obično sadrži oko pet odsto, pa ukoliko zbog zdravstvenih razloga želite da prestanete da pijete kafu, beskofeinska kafa vam u tome neće naročito pomoći.
Pročitajte još:
Iako je manje kisela, dijetetičarka Nomam Imam kaže da ona i dalje povećava koncentraciju seruma gastrina kog podstiču kiseline. U osnovi, sve opasnosti obične kafe iste su i kad je reč o beskofeinskoj kafi.
Dr Bajakodi navodi rezultate komparativne studije koja je zaključila da je zamena kofeinske kafe beskofeinskom potpuno neopravdana.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
