Lekarka probala Noletov način ishrane i prezadovoljna je

Novak Đoković je u razgovoru s profesorom Draganom Ivanovim priznao da poslednjih godinu i po dana ne jede po 16 sati zaredom, kako bi obezbedio proces autofagije.“Dotakao bih se teme autofagije. Ta vrsta posta 16-8 je popularna, 16 sati se ne jede, a osam jede. To ja primenjujem, i u poslednjih godinu i po dana koliko to praktikujem, osetio sam dosta poboljšanja u sistemu za varenje… Bolje spavam, imam veću energiju tokom dana, imam manje tih padova”, rekao je Novak Đoković u razgovoru s doktorom Ivanovim.Profesor Ivanov je dao savete o hrani koja je najbolja za mozak uz naglašavanje kako je doručak najvažniji.“Važno je znati kada autofagija treba da se uključi, treba to da bude noću kada se luči hormon rasta i hormon melatonin. Nije dobro ako noću jedemo i očekujemo da se autofagija uključi tokom dana. Dokazano je da se melatonin povećava tri ili četiri puta kada ne jedemo. Idealno je doručakovati ujutru, ručati od 14 do 15 časova i onda ne jesti ništa do doručka. Ako se tako budemo hranili, mnoge bolesti ćemo preduprediti”, poručio je dr Ivanov.U Srbiji neki su već primenjivali "isprekidani post", a među njima je i Ana, lekar iz Beogada koji je trenutno na specijalizaciji (prezime poznato redakciji). Ona je koristila ovaj vid ishrane da bi izgubila kilograme, i sama kaže da je veoma zadovoljna. Prenosimo njeno iskustvo:"Za interimminent fasting sam čula od prijateljice koju poznajem još od vrtića i uvek je imala problema sa viškom kilograma. Prošlog leta smo se srele posle dve godine i izgledala je sjajno, nikad nije bila zadovoljnija. Sama je počela priču o fastingu. Sam koncept mi se odmah dopao, pa sam odlučila da pokušam", priča Ana za Nova.rs.

"Naše telo nije evoluiralo"

Kaže da je nakon čitanja osnovnih principa ovog vida ishrane zaključila da se radi o procesu koji je prirodan i bezbedan, i da omogućava da se unese raznovrsna hrana u količini koja joj odgovara, dok opet daje telu prostora da u 16 sati posta time adekvatno raspolaže."Ono što mi se posebno dopalo dok sam čitala istraživanja, jeste komparacija savremenog čoveka, i čoveka iz prošlosti. Iako se nama čini da je čovek koji je morao da lovi da bi preživeo živeo mnogo davno, organizam savremenog čoveka još nije evoluirao i prilagodio se svakodnevnoj i konstantnoj dostupnosti hrane (nažalost). Zato se i gojimo, jednostavno naše telo nije naviklo da jede non-stop, jer nije imalo tu mogućnost u prošlosti. Sad je potrebno da naše prohteve prilagodimo načinu rada našeg organizma, to je i suština fastinga", objašnjava Ana.Savremena nauka u ishrani predlaže tri do pet obroka dnevno, pravilno raspoređenih, u kojima nije bitan samo raspored, već i šta i koliko se unosi. Često, tokom tih obroka unosimo mnogo više hrane nego što nam je potrebno, i fasting je jedan od načina da ograničimo tu količinu. Pitali smo Anu kako se ona hranila mesec dana u kojima kaže da je izgubila četiri kilograma (gubitak od jednog kilograma nedeljno se smatra zdravim mršavljenjem).

"Ništa sebi nisam uskratila"

"Nisam sebi uskratila nijednu vrstu hrane. Fasting mi je omogućio da jedem šta hoću, pripremam hranu i jedem sa ostalim članovima porodice, samo sve to radim u kraćem vremenskom opsegu u odnosu na ostale. S obzirom na to da sam u vreme doručka na poslu, doručkujem nešto iz pekare, ručam sa porodicom kuvanu hranu, posle toga obavezno neki mali slatkiš i voće. Tada prestajem sa jelom do narednog jutra", kaže Ana.Bila je na ovom režimom mesec dana, a posle toga, uprkos stresnom periodu života kilogrami se nisu vraćali."Kada su počeli praznici i kilogrami krenuli naviše, jednostavno sam se vratila na fasting dve nedelje i povratila željenu kilažu", kaže ona.To nije bio jedini benefit. Ana kaže da se osećala mnogo bolje, nije imala osećaj težine i nadutosti koji se obično javlja posle večere, bila je puna energije i posle nekog vremena u periodu posta, nije osećala glad.Kaže da na ovom režimu ne smršaju svi odmah, nekima se težina ne menja nedeljama, i tek onda krene naniže. Savetuje da svako ko je zdrav i želi da proba, proba bar tri, četiri nedelje, a svakom ko ima bilo kakav hronični zdravstveni problem, da to uradi u dogovoru s lekarom.

"Meni je ovaj režim odgovarao prvenstveno zato što ne želim da se mnogo bavim hranom. Ne želim da svo svoje slobodno vreme trošim na pripremu obroka, ne volim da jedem stvari koje mi nisu ukusne i ne želim da se posvećujem nekom novom načinu ishrane. Želim i mogućnost da kuvam za celu porodicu (koja nije na dijeti) i da jedem zajedno sa njima. Fasting mi je sve to omogućio, i zato ću da ga koristim povremeno kao korektiv ishrane i način da odmorim svoj organizam od učestalih obroka", zaključuje ona.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram