0
Jana Mitrović iz Beograda među prvima je u Srbiji otkrila gajenje mikrobilja i jestivog cveća, i to u soliteru. Ova mama tri ćerke ispričala nam je zašto je mikrobilje vrlo zdravo i koje tajne kriju cvetići na tanjiru.
Nije vam palo na pamet da možete da uzgajate mikrobilje, klice, čak i jestivo cveće, i sve to u soliteru? Jana Mitrović (37) iz Beograda, iako po struci diplomirani ekonomista, dosetila se toga i od svega stvorila pravi biznis.
Mikrobilje 40 puta bogatije vitaminima
Mikrobilje nije bebi povrće već su to biljke koje su prošle stadijum klice, ali i nakon toga za ishranu koriste nutrijente iz semena. Dakle ovo povrće raste jedan korak dalje od klica i gaji se do dve nedelje dok ne razvije listiće. Najčešće se gaje bosiljak, rotkvica, crveni kupus, sočivo, rukola, keleraba, brokoli i neke bezglutenske žitarice, a vrsni kuvari ih obožavaju zbog intenzivnog ukusa i dekoracije. Janu smo pitali zašto je ona odabrala mikrobilje i koje su njegove dobrobiti.
„Biljke koje gajimo nadasve su zdrave i dobre za razna stanja organizma. I mogu ih koristiti i mali i veliki. Uveliko se zna da koncentracija vitamina u mikrobilju može biti i 40 puta veća u odnosu na odraslu jedinku tog povrća, a brokoli, recimo, ima značajno jaču koncentraciju sulforafana koji se oslobađa prilikom žvakanja i deluje antikancerogeno. Puno njih ubrzava metabolizam i deluje antiupalno“, otkriva nam Jana.
Cvet hrizanteme iz Japana
Kad smo saznali koliko je mikrobilje zdravo, pomisli smo da i jestivo cveće sigurno krije neku zanimljivost. Njega svi zovemo jestivim, ali pitanje je ko ga zaista i pojede kad nam njim ukrase obrok u nekom finom restoranu. Jana nam je i o tome pričala.
Pročitajte još:
„Jako je zanimljivo to što se jestivo cveće koristi hiljadama godina u ljudskoj ishrani, a o tome se malo zna, pa ljudi uglavnom nikada ne pojedu cvet kojim je ukrašen njihov tanjir. Recimo, maslačak se pominje u Starom zavetu kao gorak začin. Cvet trešnje i hrizanteme se koristio u Japanu, a mnogi ne znaju da su cvetovi i brokoli, artičoka i karfiol.
Jasno je onda zašto se Jana odučila za ovaj nesvakidašnji posao, koji u našoj zemlji kaska za Evropom, ali ne mnogo. Za to je najvećim delom zaslužna baš ona.
„Tržište se kod nas više razvilo poslednjih godina, moguće je da smo mi bili ti koji su ga kreirali jer smo bili među prvima koji su mikrobilje ponudili tržištu.“
Prve klice u trpezariji
To jeste bilo nešto novo, ali, kako kaže, kada je čovek strastven u svom poslu, ljudi to prepoznaju, a pravi ljudi uvek hoće da pomognu onome ko je na početku. Taj njen početak bio je zaista zanimljiv.
„Nismo počeli u soliteru, naši prvi izdanci bilja su proklijali u trpezariji našeg stana, koja nam je bila eksperimentalna prostorija. Soliter je došao kasnije, kada smo prerasli stan i jedan manji lokal koji smo iznajmljivali, a želeli smo da nam posao bude u blizini kuće, i u gradu, kako bismo uvek brzo mogli da odgovorimo na zahtev kupaca. Neretko se desi da potroše biljke neplanirano“, priča Jana
A kakvi to restorani i objekti koriste Janine proizvode?
„To su restorani koji su popularni i posećeni, oni su najčešći kupci naših proizvoda. Tu su i poslastičarnice i kafeterije koje koriste uglavnom cveće. Doduše, sve više primećujem da tradicionalni restorani rado kupuju mikrobilje, verovatno u želji da promene tradicionalni način serviranja i osveže svoju ponudu.“
Uz saradnju s njima ova Janina neobična ideja pretvorila se u pravi posao, a pošto ima i tri ćerkice, zanimalo nas je kako izgleda jedan njen dan.
I ćerke pomažu mami
„Moj dan je beskrajna priča. Ustanem oko 5:30, spremam decu za školu, odvodim najmlađe u vrtić, i onda odlazim u lokal da upakujem sveže ubrane cvetiće u kutije. Onda sledi pakovanje u auto, pa kreće dostava bilja restoranima i fizičkim licima. To je obično trka sa vremenom, jer je cilj što pre stići do kupca kako bi do ručka imao sve spremno.“
Ipak, nije kraj ni kad Jana bilje isporuči, jer je potrebno pobrinuti se oko onog koje raste u lokalu, pregledati da li je sve u redu za sutrašnji dan.
„Sađenje takođe oduzima dosta vremena. Čak i kada se završi terenski posao i onaj u lokalu, kod kuće, pored svih kućnih obaveza, valja srediti papire, složiti fakture, knjižiti, javljati se na telefon. Telefon takođe oduzima mnogo vremena i energije“
Kako kaže, kada volite posao kojim se bavite, nekako sve ide lakše. Priznaje i da je i počela da se bavi ovim poslom kako bi mogla sama sebi da kreiram radno vreme, ali se često dešava da i njene tri ćerke idu sa njom na teren ili u lokal da neguju bilje.
„Moram da priznam da im se teren više dopada, jer se redovno dešava da ih kuvari hrane vrhunskim kolačima kakve mama ne zna da napravi, pa im to bude sjajan doživljaj. Najstarija ćerka Eva koja je sada četvrti razred, letos je provodila raspust u lokalu i bila je velika pomoć jer je lepila deklaracije, zalivala bilje i punila saksijice zemljom.“
Morate biti posvećeni
Tako Jana svoje umeće prenosi dalje, a rado savetuje i druge koji imaju slična interesovanja.
„Prvi savet je da ne ulazite u ovaj posao ako mislite da vam to bude dodatni ili sporedni posao, jer to je nemoguće. Spremite se na to da nemate vikend, praznik ni slobodno vreme, jer vas kupci neće čekati. Ugostiteljstvo je dinamična grana i tu opstaju samo oni koji su uvek na usluzi, pa tako i ljudi koji sarađuju sa ugostiteljima – moraju uvek da budu spremni. Ostalo zavisi od planiranog obima proizvodnje, ali svakako preporučujem prvo da dobro savladate sve u vezi sa negom i sađenjem, pre nego počnete prodaju. Toliko je materijala na internetu, tako da onaj ko želi može sve da nauči“, kaže Jana za kraj.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
