Izazov 4x4x48 kreirao je Dejvid Gogins, bivši američki marinac, a Ivan Devedžić otkrio nam je kako je izgledao ovaj naporan trening za vojnike koji je prošao ovog meseca u Beogradu.
Piše: Ivan Devedžić
Prvi globalni 4x4x48 izazov se dogodio prošle godine, ali pomalo neočekivano i nezvanično. Nije se znalo da je uopšte u planu, sve do 24 sata pred početak. Samim tim, nisam na vreme video objavu, te nisam stigao da učestvujem u istom.
Za koncept izazova sam znao već godinu, dve dana, pročitavši knjige Dejvida Goginsa i Džesija Iclera. Poenta je trčati po 4 milje (6.5 kilometara) na svaka 4 sata, ukupno 48 sati. Može se reći da distanca od 6.5 kilometara mnogima možda i nije toliko zahtevna sama po sebi, ali kad se u jednačinu ubaci manjak sna, manjak vremena za oporavak i činjenica da treba odraditi 12 etapa ukupno, dobijemo pravi izazov.
While you can’t always plan for and anticipate the hurdles ahead, having the right mindset knowing that there will be complications before the finish line is critical in helping tame the inner bitch! Stay hard! pic.twitter.com/3tidhYcHGi
— David Goggins (@davidgoggins) March 25, 2021
Dejvid Gogins je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih marinaca u istoriji američke vojske. Kao dekorisani član jedne od najelitnijih jedinica na svetu (“Navy SEALS“), po završetku vojničke karijere je počeo da se bavi ultra maratonima i da, učestvovanjem u istim, podiže novac za porodice nastradalih vojnika. Bivši je Ginisov rekorder u broju urađenih zgibova za 24 sata i autor globalnog bestselera (takođe i moje omiljene knjige) “Can’t Hurt Me – Master Your Mind & Defy the Odds“.
Kroz svoje lično životno i vojno iskustvo, zbog kojeg mu se i najjači marinci dive, Dejvid je postao opsednut radom na sebi, prevazilaženjem nezaobilaznih prepreka i dostizanjem ljudskog maksimuma. Od toga da je završio pripreme za marince uprkos polomljenim cevanicama do činjenice da je svoj prvi ultra maraton od 100 milja (160 kilometara) završio bez ikakve pripreme, Gogins je iznova i iznova dokazivao i sebi i drugima da se neopravdano ograničavamo i ukalupljujemo. Inspirisan ultra maratonima i vojnim pripremama, gde je jedan od glavnih pristupa da se neispavan vojnik sprovede kroz rigorozne fizičke treninge i zahteve, kreirao je 4x4x48 izazov.
Ove godine, izazov je najavljen najmanje mesec dana ranije, za isti je napravljen specijalan sajt, a glavni cilj učestvovanja je bilo podizanje novca i doniranje u humanitarne svrhe. Svaki učesnik je bio ohrabren da individualno donira u humanitarne organizacije po svom izboru, a celokupna zarada od prodaje zvanične majice izazova će takođe biti donirana. Ceo događaj će biti krunisan ozvaničenjem nekolicine pobednika izazova, koji će imati priliku i čast da učestvuju u Dejvidovom prvom, ekskluzivnom trening kampu.
Pročitajte još:
Za izazov sam krenuo da se pripremam na vreme, ali sam uspeo da povredim meniskus desetak dana pre početka. Na prvu loptu sam se iznervirao i razočarao, jer sam baš hteo da trčim. Nisam trkač i generalno nisam preveliki fan trčanja, što je primarni razlog što sam izazov hteo da završim na ovaj način. Srećom, zvanična pravila izazova navode da je moguće zameniti trčanje za trening od 45-60 minuta po etapi, a fizikalna terapija mi je pomogla da se dovedem u red, te sam odlučio da ne odustanem. Čak je i Dejvid ove godine zamenio bar jednu trkačku etapu za trening.
Napravio sam kombinaciju za svoju verziju izazova, gde sam deo etapa trčao, deo etapa radio treninge snage kod kuće, a deo etapa trenirao na poligonima ”teretana na otvorenom”. Za slučaj da izazov sa povredom meniskusa sam po sebi nije uveliko dovoljno zahtevan, celo iskustvo je bilo interesantnije i dodatno začinjeno činjenicom da moja majka slavi rođendan 6. marta. (datum kada je izazov počeo).
Prvog dana sam između etapa kupovao poklone i išao kod roditelja na večeru, da proslavimo mamin rođendan. Drugog dana mi se otac pridružio za jednu etapu i trening na poligonu u Zvezdarskoj šumi. Neposredno za tom etapom, jedan od najboljih prijatelja (takođe pasionirani Goginsov fan) je istrčao sa mnom jednu etapu na stazi SC ”Olimp”. Celo iskustvo sam objavljivao na storijima svog Instagram profila, a podrška je stizala iz svih delova sveta.
Najimpresivniji deo ovog izazova je činjenica da ga je moja devojka (koja je trenutno u Francuskoj na doktorskim studijama) takođe završila, uz minimalnu prethodnu pripremu. Isprva je bila zabrinuta i rezervisana, kad sam joj rekao da ću učestvovati, ali je ta osećanja vrlo brzo zamenila intrigom i motivacijom, koje su dovele do uspeha.
Hteo sam da nađem način da, uprkos povredi, ”ne izgubim mentalni deo izazova”, te sam odlučio da dodam i 13. bonus etapu. Naravno, nju sam morao da istrčim. U 6 ujutru, 8.3.2021. završio sam svoj prvi 4x4x48 Gogins izazov.
Pročitajte još:
”Na cilju” nije bilo nikakve publike, nikakve medalje i nikakvog aplauza, ali me je dočekala velika sreća, ponos i slavljenički video poziv sa devojkom. Bilo nam je uživanje što smo učestvovali u ovako izazovnom iskustvu, koje je pre svega organizovano u humanitarne svrhe. Veoma je ispunjavajuće i smirujuće znati da si bio deo nečega što je čisto, pozitivno i što ispunjava neki viši cilj. Kotizacija za Gogins izazov je besplatna, jer je primarna ideja istog promovisanje zdravog života, tolerancije i inkluzije, kao i jačanje globalne zajednice koja se bavi istim višim ciljem, u isto vreme, a u različitim vremenskim zonama.
Kroz ceo izazov i iskustvo sam dosta naučio o svom telu, kako da ga bolje održavam, kako da se bolje oporavljam, ali sam dosta naučio i o svom umu. Donirali smo novac organizaciji koja se bavi očuvanjem okeana (cilj oko kog sam lično veoma pasioniran), a bogatiji smo za jedno jedinstveno i nezaboravno životno iskustvo.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar