Himalajska, morska, kuhinjska - koja so je najzdravija

Morska

Kao što joj i ime govori, morska so se dobija iz morske vode. Kao i druge blago obrađene namirnice, ona zadržava više hranljivih sastojaka - u ovom slučaju minerala, poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma - i ti minerali joj daju svetliju boju i čistiji ukus. Pošto je sve više onih koji se okreću zdravijim namirnicama, u koje svrstavaju i morsku so, zanimljivo je da mnogi proizvođači u poslednje vreme morsku so dodaju i u grickalice poput čipsa, pišu na sajtu NBCNews.com.

Osim minerala, morska so sadrži i nešto što nikako ne bismo očekivali – plastiku u tragovima. Skorija istraživanja kažu da morska so većine proizvođača sadrži plastične čestice koje potiču od većih plastičnih ostataka koji zagađuju morsku vodu. Još uvek nije poznato kako te plastične mikročestice utiču na naše zdravlje, ali da se naslutiti da nikako nisu dobre.

Himalajska

Himalajska so je ružičasta i baš zbog te boje je i privlačna mnogima. Obično je viđamo u izlozima zdrave hrane u primamljvim mlinovima, zanimljivim teglicama, rasutu na mermernim pločama. Onda mnoge, ma koliko im se na oko svidela, odbije prilično visoka cena ili je pak kupe samo povremeno.

Inače, ovoj soli, koja se iskopava na visovima Himalaja, roze boju daju minerali kojima je bogata, obično bakar, magnezijum, kalijum...

Kuhinjska

Najčešće je na našim trpezama, a u rudnicima i potom u daljem procesu do naše trpeze prolazi jaču preradu, pa je samim tim siromašnija mineralima nego, recimo, morska so. Međutim, proizvođači ponekad dodaju jod u kuhinjsku so. Ta praksa je zaživela dvadesetih godina prošlog veka kako bi se nadomestili nedostaci joda, minerala koji je presudan za pravilan rad štitne žlezde. Zato bi jodiranu kuhinju so i trebalo birati.

Koja so je najzdravija

I mada mnogi veruju da je zdravije ono što je egzotičnije i skuplje, stručnjaci kažu da ne treba da se zavaravamo."So je so, bilo da je roze ili bela, bilo da je u sitnim kristalima ili u većim grumenčićima. Morska so nije ništa zdravija od kuhinjske ako gledamo kako utiče na krvni pritisak i zdravlje srca", kaže dr Suzan Stajnbaum, kardiolog u bolnici Maunt Sinaj i medicinski stručnjak Američkog udruženja za srce Go Red for Women.Ona ističe da je glavna razlika u veličini zrna. Veći kristali morske ili himalajske soli zauzimaju više mesta u vašoj kašičici kad krenete da posolite jelo, pa ako solite jelo tako što merite so, a ne po ukusu, moguće je da ćete je tako manje koristiti, kaže ona."Pitanje nije koju vrstu soli koristite, već koliko je koristite", zaključuje doktorka.I Svetska zdravstvena organizacija kaže da odrasli ne treba da uzimaju više od pet grama soli dnevno, što je najviše jedna kašičica, ali da podaci, nažalost, kažu da u proseku unosimo oko 10 grama soli svakog dana, što nikako nije dobro ni za srce ni za mozak jer može da izazove srčani i moždani udar.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=VeyVFYsMyC4&feature=emb_title***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram