8
Francuski istraživači su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida 19 značajno niže od onih kod njihovih suseda i zaključili da se odgovor krije u izboru hrane.
Francuski naučnici su došli do zaključka da je u mnogim zemljama smrtnost od kovida 19 niža zbog specifičnosti njihovih nacionalnih kuhinja. Istraživanja su pokazala da određena hrana, ako se redovno konzumira, može smanjiti verovatnoću prodiranja virusa u organizam, kao i njegovo destruktivno dejstvo, pišu na sajtu News medical.net.
Neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa. To su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida 19 značajno niže od onih kod njihovih suseda. Na primer, u Iranu je stopa smrtnosti visoka, dok je u susednoj Turskoj i Turkmenistanu znatno niža. U Nemačkoj je broj obolelih i smrtnost niža nego kod najbližih suseda, a Južna Koreja je lider po ovim pokazateljima u svom regionu.
Jogurt i kefir živi štit protiv virusa
Na čelu grupe od 25 naučnika je profesor pulmologije na Univerzitetu Monpelje doktor Žan Buske, koji je i bivši predsedavajući Svetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO. Ovi lekari su se obavezali da identifikuju šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem obolelih. Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Koreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.
Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju živi štit protiv virusa. Naravno, u određenoj meri fermentisani mlečni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao deo drugih jela.
I kiseli kupus štiti od virusa
Neočekivano se u jelovniku Nemačke i Južne Koreje pojavila zajednička stavka. Stanovnici ovih zemalja ređe umiru od kovida 19 nego njihovi susedi. Ispostavilo se da u obe države u redovnu ishranu uključuju hranu koja sadrži kiseli kupus, koji poput kiselog mleka, stvara zaštitnu barijeru za prodiranje virusa u organizam.
Prema mišljenju profesora Buskea, malo se pažnje posvetilo regionalnim razlikama u ishrani zbog širenja i ozbiljnosti virusa. Dok sa druge strane, promene u ishrani mogu biti od velike koristi.
„Otkrili smo da fermentisani mlečni napici i kiseli kupus mogu smanjiti aktivnost enzima ACE2, koji virus korona koristi za prodiranje u ćelije“, izjavio je Buske.
„I sam sam promenio način ishrane. Sada jedem kupus tri puta nedeljno i pijem kefir za doručak“, dodao je on.
Nutricionistkinja Roza Mutalimova objašnjava zašto su baš kefir i kiseli kupus tako korisni.
„Ove proizvode objedinjuje činjenica da su pripremljeni uz upotrebu fermentacije, to jest, putem vrenja i kiseljenja. Ovo je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane, koji je otkriven u vreme kad frižideri nisu postojali. U Evropi su putem fermentacije spremali kupus kao zalihu, drugim rečima: kiselili su ga. A takođe i kiselu pavlaku, tvorog (ruski mladi sir) i sireve. U Koreji su od davnina fermentisali kimči, kiselo povrće sa začinima u kome dominira kupus.
Pročitajte još:
Fermentisanih proizvoda ima mnogo, postoje neke vrste u svakoj nacionalnoj kuhinji, ali se sve pripremaju na različite načine. Sve vrste ujedinjuje prisustvo kvasca, koji sadrži dobre bakterije, najčešće laktobacile. To su hranljive bakterije: koje se tokom fermentacije bore sa opasnim mikroorganizmima poput ešerihije koli. Ali činjenica je da tokom termičke obrade žive bakterije umiru. Na primer, u testu pripremljenom sa kvascem bakterije će još biti, ali ne i pečenim proizvodima za koje se koriste. Dakle, žive hranljive bakterije postoje samo u takvim fermentisanim elementima ishrane kao što su mlečni proizvodi (jogurt, kefir i tako dalje) i u kiselom kupusu.
Uloga korisnih bakterija u našem telu je jako važna: u zavisnosti od njihovog broja, naš imunosistem reaguje na patogene. Jednostavno rečeno, što više korisnih bakterija imamo u crevima, to smo zdraviji
Lekovitost kamiljeg mleka
U prilog zaključcima francuskih naučnika govori i to što je u Kazahstanu i Turkmenistanu broj obolelih i preminulih od kovida 19 mnogo niži nego kod njihovih centralnoazijskih suseda. Stvar je u tome da upravo u ove dve zemlje od davnina u kulturi ishrane važno mesto zauzimaju mlečni proizvodi koji su spremljeni uz pomoć mlečne kiseline, procesa zgrušavanja mleka i alkoholne fermentacije, koji su praćeni ceđenjem, mućenjem i sušenjem. Mlečni sto Turkmena prolazi složenu biohemijsku i fizičko-hemijsku preradu i na kraju je mnogo raznovrsniji, nego kod njihovih suseda u regionu: Uzbekistanu, Tadžikistanu, Kirgiziji, Iranu i Avganistanu. U isto vreme, u Turkmenistanu se aktivno koristi naročito korisno ovčje i kamilje mleko, iz koga se kao rezultat fermentacije dobijaju napici za koje narod smatra da su lekoviti, čak i magični.
Lekovito piće od kamiljeg mleka prave i Kazahstanci u jugozapadnim regijama Kazahstana, gde se gaje kamile. Kod njih se napitak naziva šubat. U područjima gde nijedan dan ne prolazi bez šubata, ljudi se razboljevaju mnogo ređe i oporavljaju se mnogo brže.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
