Diznijev novi animirani film "Duša" je pre svega budilnik i ne nužno šamar preko face, ali definitivno jedno protresanje po ramenima koje treba da nas vrati nazad, u svakodnevnicu. Iako za neke na prvi pogled tako deluje, on nije revolucionarno otkriće koje nam samogovori da treba živeti u trenutku - ali jeste podsetnik da smo više od onoga što želimo da postanemo. Naši snovi i ciljevi nisu nužno ono što ćemo na kraju svega najviše da pamtimo, ali jesu ono u čemu možemo lako da se izgubimo. I definitivno jesu iskra, ali ne i smisao života, što na kraju filma otkriva i glavni protagonista.
Mudra priča, puna osećanja, i podsetnik da na trenutak zastanete i zapitate se – gde je moja duša? Upravo to je i najbolji opis ovog filma koji je naša topla preporuka za ove još uvek hladne prolećne dane. Tokom pandemije koronavirusa, potreba za gledanjem ovog filma, čini se još snažnijom.
Glavni lik je Džo Gardner, profesor muzičkog u osnovnoj školi u Njujorku, koji sanja o karijeri džez muzičara iako se njegova majka Liba protivi tome, strahujući za njegovu finansijsku sigurnost. Jednog dana Džo sazna da bend legendarne džez muzičarke Dorotee Vilijams traži nove članove i prijavi se za audiciju. Impresionirana Džoovim sviranjem klavira, Dorotea mu ponudi priliku da nastupi kasnije te večeri.
PROČITAJTE JOŠ
Odlazeći sav srećan kako bi se pripremio za nastup, Džo padne kroz šaht i nađe se na putu prema mestu “Great Beyond”, u obliku duše. Ne želeći da umre pre svoje velike muzičke prilike, pokuša da pobegne, ali završi u mestu “Great Before” gde savetnici za duše, svi imena Džeri, pripremaju nerođene duše za život. Svaka duša ima značku koja, kada se napuni osobinama i karakteristikama – ali i iskrom, osigurava prelazak na Zemlju.
Greškom zamenjen za instruktora, dobije zadatak da trenira 22, ciničnu dušu koja se već vekovima nalazi u „Great Before“ jer ne vidi smisao života na Zemlji. Mala duša 22 treba da pronmađe svoju životu iskru, u čemu joj pomaže upravo Džo.
Džo je svaki prosečan čovek ili žena u svojim srednjim godinama koji ima strast za nečim i to poistovećuje sa životnim smislom. Za Džoa je to džez muzika. Talentovan je, posvećen, opčinjen, ali nekako mu sve to izmiče i uprkos svemu što ulaže u muziku, muzika mu to ne vraća, a on postaje sve opsednutiji idejom o uspehu zbog čega zaboravlja šta znači živeti i koliko je to neprocenjivo. Ne mari za svoje prijatelje u okolini, za svog frizera kojeg posećuje jednom nedeljno, za svoju porodicu, učenike i posao – on je okupiran sobom i svojim uspehom.
Tek na kraju, kada silom prilika on i Duša broj 22 zamene svoja zemaljska tela, Džo, koji bi realno mogao da se zove kako god, jer on je svi, shvata šta je sve propustio.
Život je pun mogućnosti, samo treba znati gde gledati, poruka je animiranog filma “Duša” koji s lakoćom meša humor s dramom, edukaciju s umetnošću, duhovnost sa zabavom. Pritom i odrasle i decu podseća da postoje druge nivoe postojanja i nudi odgovor u čemu leži divota ljudskog iskustva.
Film mogu gledati deca, ali svakako da nije dečji, u pravom smislu te reči.
Ovo je još jedan “high concept” film, kome možete prići kao priči sa srcem i dušom koji je svoju komplikovanost koristio kao sredstvo da na originalan i inovativan način ispriča staru priču o radostima i lepotama života koje morate sami za sebe otkriti i spoznati.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar