Ispovesti o smrti, siromaštvu i borbi za život: Ovi bivši učesnici Survivor-a su preživeli golgotu

Survivor je poznat po izazovima, borbi za opstanak i spektakularnim preokretima, ali ono što publika često ne vidi jesu lične borbe koje su mnogi učesnici vodili i pre nego što su kročili na pusto ostrvo.

Ispod sportskog duha, osmeha pred kamerama i želje za pobedom, kriju se priče o gubicima, traumama, borbi sa bolešću, siromaštvom i životnim preprekama koje su oblikovale učesnike daleko pre nego što su postali deo televizijskog spektakla.

U ovom tekstu podsećamo na najpotresnije ispovesti učesnika koji su svojim iskustvima pokazali da je prava snaga – ona unutrašnja.

Lazar Dimitrijević: „Braća su mi se drogirala, zajedno smo išli na lečenje“

Učesnik druge sezone Survivor-a, Lazar Dimitrijević, bio je jedan od najomraženijih učesnika - ako je suditi po komentarima na internetu - a u jednoj od epizoda podelio je sa gledaocima mučnu porodičnu priču.

„Imam dva starija brata, jedan je 91. godište, jedan je 95. godište, ja sam za njih bio prevezan. Zovu se Bora i Kosta. Ali, oni su prolazili kroz loše periode života, zavisnosti, droge, svega toga. Porodično smo išli na lečenja. Danas kada bih nekome rekao, ne bi niko ni pomislio to. Išli smo u Paunovu na Banjici, gde se okupljamo sa ostalim porodicama koji imaju ostale probleme bilo koje zavisnosti. Bili smo sedam – osam nedelja dok se to ne završi i dok nam ne daju odobrenje da možemo da napustimo te sesije“, kazao je Lazar.

„Najsmešnija scena je bila kada smo otišli na to lečenje zbog srednjeg brata koji je bio veliki problem, a stariji brat je rekao da on isto to radi, a da to niko ne zna. Ja sam hteo da proživim tu priču, doživeo sam dno – dna, da bih i ja iz toga prosperirao. Iskustvo moje braće je bilo takvo da sam izvukao šta je dobro, gde su oni pogrešili, znam šta je dobro. Ja sam uspevao da se u najlošim trenucima držim sebe. Znali su moji drugari, ali niko drugi“, pričao je Dimitrijević u Survivor-u.

Nora Dominko: „Bebu sam rodila živu, umrla je za jedan dan“

Nora Dominko je sa 23 godine ušla u drugu sezonu Survivor-a, a svoje pratioce na Instagramu pre početka šoua je izenadila šokirala pričom da je izgubila bebu. Ova tema je za nju bila izuzetno bolna, a sa svojim pratiocima na mreži je podelila ovo traumatično iskustvo.

„Nekada je bila bolna tema, sada ružno iskustvo koje me je ojačalo. Sve je bilo normalno, ili se činimo, do šestog meseca trudnoće kada je uočen usporen rast fetusa. Narednih mesec dana sam išla na češće preglede i svaki put su mi govorili da je usporen rast normalan, da većina beba ima fazu kada sporije raste, dok jednom nisu odlučili da me zadrže u bolnici na 24 sata zbog detaljnog nadzora CTG-a“, započela je ona na Instagramu.

„U bolnicu sam stigla oko 9 časova ujutru na prvi pregled gde mi je rečeno da ću od sutra krenuti sa terapijama kojima bi bibebi ubrzali razvoj pluća jer ću morati na raniji porođaj. Nakon tri CTG-a, isti dan oko 18 časova, su me digli iz kreveta, odmah krenuli s terapijom za ubrzani razvoj pluća i poslali me u ambulantu. Tamo sam ležala na CTG-u od 18 do 23 časova, kada su se odlučili na hitan carski rez“, napisala je ona dodatno.

„Bebu su porodili živu, rekli su da je dobro ali da treba pomoć s disanjem, nisam je videla, samo sam je čula, pa će je preveti u Zagreb. Iduće jutro, oko devet časova, obavestili su me da je beba umrla. Nekoliko dana nakon toga ustanovili su da je imao grešku u razvoju srčanih žila. Da sumiram, u potpunosti sam traumatizovana porođajem i zdravstvenim radnicima, unapred se izvinjavam sestrama i doktorima koji me prate, ali to je moje iskustvo. A o cenama i komplikacijama sa sahranom da ne pričam“, opisala je ona.

„Za sve koji me pitaju kako sam se tako brzo oporavila – u takvim situacijama imaš dva izbora, da potoneš ili da nastaviš dalje. Deo je do glave, a deo do podrške i pomoči voljenih osoba“, rekla je ona.

Martina Fudurić: „Od sedme godine sam živela u domu, otac mi je umro kad sam imala 13, a brat kad sam imala 24“

Prošlogodišnja učesnica Survivor-a Martina Fudurić je u jednom trenutku takmičenja, sa gledaocima podelia svoju životnu priču koja je mnoge potresla.

"Moja porodična kada sam bila dete nije bila idealna, nekada se čini da nakon kiše nema sunca, stalno sam se osećala kao da je sve protiv nas, želela sam da sve pređe na nekog drugog. Od sedme godine smo živeli u domu, sa 13 sam izgubila oca, a sa 24 mi je umro brat koji je tada imao 19 godina i koji nije ni počeo živeti. Ja sam tada bila ljuta na celi svet, zašto se samo meni to događa? Gledam ostalu decu koja imaju roditelje, a ja nemam, zašto meni ta nepravda? Provela sam dobar deo života u kom sam bila ljuta na sve, bila sam dete kojem je preko noći došlo sasvim nešto novo. Ne stidim se svoje ljutnje ni emocije, bila sam dete i ništa mi nije bilo jasno šta se događa oko mene. Nađete se među novim ljudima, novom okruženju i ništa vam nije poznato. Sve faze koje sam imala su mi trebale i zbog svega sam danas ovakva kakva jesam", ispričala je ona prošle godine u Survivor-u.

Jakob Kosić: "Nismo imali struje u kući"

Jakob Kosić je jedini takmičar plavog plemena iz prošle sezone koji je svojevoljno napustio takmičenje, a pre od nego što je izašao, sa gledaocima je podelio traumatične stvari iz detinjstva:

„U osnovnoj školi sam ostao bez oca, roditelji su se rastali, a ja sam ostao da živim sa mamom, bakom i bratom. Bilo je teških momenata, bilo je perioda kada smo bili bez struje. Brat i ja smo nekada bili nevaljali, a onda sam shvatio da to nije dobar put, da je pogrešan i da te vodi u propast. U prvoj godini srednje škole sam počeo da se bavim sportom i video sam da je to dobro za svoje telo, um i duh“, ispričao je Jakob.

Ognjen Dimić: "Trpeo sam vršnjačko nasilje"

Jedan od istaknutijih takmičara crvenog plemena u prošloj sezoni Survivor-a, Ognjen Dimić je jednom prilikom otkrio da je kao dečak trpeo vršnjačko nasilje u školi.

„Kao mali sam bio debeo, a drugari iz odeljenja su me saterivali u ćošak među radijatore i šutirali, gađali knjigama i udarali u glavu. Uspeo sam to da prebrodim tako što sam mnogo trenirao, sav sam taj bes iskaljivao u sportu, vaterpolo je bio glavni ključ za otvaranje tih vrata u glavi da mogu da funkcionišem sam sa sobom, sa porodicom i prijateljima koji su me voleli.“

„Sa ocem sam imao savršen odnos do momenta dok nisam shvatio da njega ubija da on mora da radi puno, tu je dolazilo do sukoba između njega i majke. Bio je strog prema meni i sestri. Za majku sam bio vezan puno, baš puno, jer je ona uvek bila uz mene, uvek me je podržavala i kada nije znala kako našla je način, kada joj je bilo mrsko, opet je uradila i to je ta ljubav koju ću umeti da prenesem svojoj deci kada ih budem imao. Siguran sam da ću svojoj deci majku prikazati kao svetinju“, pričao je Ognjen u Survivor-u.

Niki Vranić: „Oca mi je ubio čovek pored kog živim ceo život“

Ovogodišnji učesnik žutog plemena, Niki Vranić, je ispričao da je imao samo godinu i po dana kada mu je oca ubio komšija pored koga i danas živi.

„Imao sam godinu i po dana kada sam izgubio tatu, odnosno tata mi je ubijem kada sam bio mali. Moja životna priča započinje vrlo tragično, na žalost ja ceo život živim pored osobe koja mi je ubila tatu. Pola života samo se zapravo samo borili da budemo u normalni, da budemo dobri u glavi, sa psihog smo se borili, a takođe i za egzistenciju“, započeo je priču Niki, pa otkrio da mu je rođeni brat trenutno na odvikavanju od droga.

„Mama je radila po dva posla da bi mene i brata koliko toliko izgurala na pravi put. Brat je malo manje izašao na pravi put zato što je rano počeo sa drogama i tako dalje, ima problema malo, sada je trenutno na odvikavanju. Dubinski u svojoj duši osećam da ga volim, ali su mi emocije blokirane kada je on u pitanju, zato što mi je mnogo toga ružnog napravio u životu“, ispričao je Niki Vranić u Survivor-u.

BONUS VIDEO: Zvezda Granda Varja Topalović je jedna od najtraženijih pevačica u zemlji