U kraljicu boho stila šezdesetih mnogi su bili zaljubljeni, a ona u 30. godini tragično preminula

Rođena na ostrvu Java u Indoneziji, Talita je odrasla u umetničkoj porodici – roditelji su joj bili posvećeni umetnosti, a otac se kasnije oženio Popet Džonom, poznatom figurom boemske scene čija je majka bila modna ikona ranog 20. veka. Sa takvim nasleđem, gotovo je bilo neminovno da i Talita postane simbol stila i slobodnog duha svoje generacije.

Tokom Drugog svetskog rata, Talita i majka završile su u japanskom zarobljeničkom logoru. Nakon rata, preselila se u Britaniju, gde je pohađala školu glume u Londonu. Njen izgled i harizma brzo su privukli pažnju – bila je smatrana jednom od najlepših žena tog doba. Među njenim obožavaocima bio je i slavni baletan Rudolf Nurejev, koji je navodno govorio da bi voleo da je oženi. Sudbina je, međutim, imala druge planove. Na večeri koju je organizovao Klaus fon Bulov, Talita je trebalo da sedi pored Nurejeva, ali je slučaj hteo da se nađe pored Džona Pola Getija mlađeg. Iz tog susreta rodila se ljubav koja je 1966. krunisana brakom.

Na dan venčanja nosila je belu mini haljinu ukrašenu nercem, čime je odmah postavila novi modni standard i postala simbol „swinging“ Londona.

Talita je ubrzo postala bliska prijateljica najvećih imena tog doba – Mika Džegera, Marijane Fejtful, Osi Klark, Selije Birtvel i Džejn Ormsbi-Gor. Čuveni dizajner Iv Sen Loran opisao je nju i njenog supruga kao savremenu verziju junaka iz romana Skota Ficdžeralda „Lepa i prokleta“.

Godine 1968. dobili su sina, Taru Gabrijel Gramofon Galaksija Getija, ali je njihov brak počeo da se raspada već početkom sedamdesetih.

Veći deo zajedničkog života proveli su u Marakešu, gde je Talita postala sinonim za boho luksuz. Njene fotografije za časopis Vogue učvrstile su njen status modne ikone, a jedna od njih danas se nalazi i u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu.

Nažalost, njen život se tragično završio 1971. godine u Rimu, u 30. godini, nakon sumnje na predoziranje heroinom.