Muzičar i sin Milana Veruovića, telohranitelja Zorana Đinđića, progovorio o traumatičnom detinjstvu.
Mihailo Veruović Vojaž se nakon atentata na tadašnjeg premijera Srbije sa porodicom odselio.
PROČITAJTE JOŠ:
Njegov otac je tog dana ranjen u leđa, jer je bio Đinđićev telohranitelj.
„Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak su i mom bratu i meni životi bili ugroženi. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu i po dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno“, rekao je Vojaž, pa dodao:
„Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.“
Vojaž je i ispričao da su se u početku njegovi roditelji teško snalazili u inostranstvu.
„Nisu govorili ni engleski, ni francuski. Tata se oporavljao od rane od metka koju je zadobio u predelu leđa, pa je majka više provodila vreme s bratom i sa mnom. Bio sam mali kada se sve to desilo i nisam ni znao šta znači kada je neko ranjen, šta je atentat, a šta pištolj… Bez obzira na sve, borili su se da nas izvedu na pravi put i za kratak period su uspeli da se prilagode i obezbede nam najosnovnije potrebe“, započeo je reper:
„Zbog rane od metka imao je operacije od kojih mu je ostao veliki ožiljak na stomaku. Kada sam ga prvi put pitao: ‘Tata, od čega ti je taj ožiljak?’, odgovorio mi je: ‘Ujela me je žaba.’ Kasnije, kada sam porastao, shvatio sam šta se dogodilo i od čega mu je ožiljak.“
Prošlo je 19 godina od ubistva Zorana Đinđića, a na dan svake godišnjice Vojažov otac oseća posebnu tugu.
„Znam da je posao telohranitelja radio iz srca. Ispričao mi je mnogo zanimljivih anegdota i situacija koje je doživeo dok je bio telohranitelj, ali ne mogu da ih iznosim u javnost. Na svaku godišnjicu atentata mom ocu se vrate sećanja na taj dan i rastuži se. Sa Zoranom je proveo dosta vremena i imali su zajedničke ciljeve za koje su se borili. Tog 12. marta za mog oca nije umrla samo jedna osoba i dobar prijatelj već ceo ideal i vizija u koju su verovali“, rekao je Vojaž za „Hit“.
Ipak, njihovi roditelji su želeli da on i njegov brat odrastaju u Srbiji.
„Brata i mene su zadirkivali zbog toga što smo bili malo asocijalni i što nismo hteli da se družimo sa ostalom decom. Razlog tome su traume i događaji iz našeg detinjstva. Dok su drugi klinci igrali loptu i lastiš, mi smo se krili od mafije. To su životne situacije kroz koje ne treba da prolazi nijedno dete! Kao klinac, nisam mogao da razumem drugu decu i tu njihovu lagodnost, a oni nisu mogli da razumeju zašto sam ja toliko ćutljiv. Mislili su da imam neke smetnje u razvoju, ali bio sam naučen da budem ćutljiv i pazim na brata i sebe. Brat i ja nikada nismo išli na ekskurzije. Kada bi roditelji primili platu, većina novca je odlazila na komunalije i račune“, ispričao je pevač.
BONUS VIDEO: Voyage: Nazdravljam vodom, nikad nisam konzumirao drogu i alkohol
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar